Kada su mađarskog premijera Viktora Orbana u video-zapisu objavljenom na društvenim mrežama pitali šta će se desiti u nedelju noć, nakon zatvaranja birališta, on je kratko odgovorio: „Pićemo mnogo šampanjca“. Orban očekuje da će Fides na ovim izborima osvojiti tri miliona glasova, što bi mu, kako je istakao u objavi na Fejsbuku, obezbedilo „komotnu većinu u parlamentu“.
Terenska ofanziva i Lazarova ključna uloga
Kako je naveo u ranijem obraćanju, u izbornoj kampanji Fidesa izneto je dovoljno argumenata i posmatranja tema iz različitih uglova, te se nada da je većina birača te poruke shvatila i prihvatila, barem delimično. U međuvremenu, čelnici Fidesa – šef diplomatije Peter Sijarto i ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, kao i sam Orban – neumorno obilaze gradove i sela širom Mađarske, obraćajući se velikim grupama ljudi koji ih dočekuju mašući nacionalnim zastavama.
Pojedini politički analitičari, komentarišući kampanju i premijerova očekivanja od tri miliona glasova, ukazuju na to da je Fides pre četiri godine osvojio tri miliona i 60 hiljada glasova, ali da će ovi izbori biti veoma neizvesni. Pri tome navode da je najupečatljivija obraćanja na skupovima imao Janoš Lazar. Analitičari iznose i prostu matematičku računicu: Fides ima oko 2,6 miliona simpatizera, od kojih je, prema dostupnim saznanjima, dva miliona potvrdilo izlazak na glasanje, dok su ostali još neodlučni. Upravo zbog toga Lazar na svim predizbornim skupovima uporno poziva pristalice da svi izađu na birališta.
Značaj dijaspore i glasova prekograničnih Mađara
S druge strane, analitičari ističu i presudnu važnost glasova prekograničnih Mađara. Prema trenutnim procenama za Orbanovih tri miliona glasova potrebno je aktivirati više od 500.000 dodatnih simpatizera Fidesa da glasaju u nedelju, uz još oko 500.000 glasova iz dijaspore. Poređenja radi, na izborima 2022. godine stiglo je oko 400.000 glasova van graničnih Mađara, od čega je oko 50.000 proglašeno nevažećim.
Prema najnovijim podacima Nacionalne izborne kancelarije (NVI) u Mađarskoj, do subote ujutru više od polovine upisanih birača već je poslalo svoje glasove za parlamentarne izbore koji se održavaju u nedelju, 12. aprila. Od blizu 497.000 birača koji nemaju prebivalište u Mađarskoj, svoje pravo glasa putem pošte već je iskoristilo njih 254.985, saopštila je agencija MTI. To znači da je u ovoj kategoriji već sada premašena stopa izlaznosti od 50 odsto. Više od 39.000 birača poslalo je koverte poštom direktno na adresu NVI, dok je više od 215.000 birača koverte predalo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Treba istaći i to da je Orbanova vlada mnogo učinila za prekogranične Mađare, pre svega uvela je mogućnost dobijanja državljanstva po uprošćenom modelu, za šta ranije nijedna vlada nije imala ni volju ni sluha, drugo Orbanova vlada je tokom svih 16 godina vladavine pozamašnim iznosima je pomagala Mađare u dijaspori pre svega u Rumuniji ali i u Srbiji, odnosno u Vojvodini.
Široka podrška međunarodnih saveznika
U završnici kampanje, Viktor Orban je dobio značajnu podršku ključnih regionalnih i svetskih lidera, koji ističu njegovu ulogu u očuvanju stabilnosti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pružio je snažnu podršku mađarskom premijeru, naglasivši da će Srbija, bez obzira na ishod, ostati trajno zahvalna Orbanu na istorijskom unapređenju odnosa i prijateljstva između Srba i Mađara.
Slične poruke stigle su i iz Praga, odakle je bivši češki premijer Andrej Babiš poručio da je Orban najbolji izbor za nacionalne interese i suverenitet država članica unutar Evrope. Posebnu pažnju privukla je i poruka podrške Donalda Trampa, koji je uz pohvale Orbanovoj politici obećao i jačanje ekonomske saradnje i pomoć Mađarskoj, videći u Budimpešti važnog partnera u budućim međunarodnim odnosima. Ovi saveznici dele zajednički stav da su u „turbulentnim vremenima“ iskustvo i stabilnost koje nudi aktuelni premijer od presudnog značaja.
Specifičnosti izbornog sistema i ključni akteri
Mađarski izborni sistem je specifičan i kombinuje većinski i proporcionalni model. Građani biraju 199 poslanika, pri čemu se 106 mandata popunjava pobedama u pojedinačnim izbornim jedinicama, dok se preostala 93 mandata dele sa nacionalnih lista. Da bi ušle u parlament, stranke moraju preći cenzus od 5 odsto glasova.
U ovoj izbornoj trci učestvuju vladajuća koalicija Fides–KDNP (desni centar i konzervativci), Partija Tisa (nova opoziciona snaga predvođena Peterom Mađarom, bivšim članom Fidesa), Demokratska koalicija (proevropski centar-levo), kao i Pokret Momentum i satirična partija MKKP.
Odnos sa Briselom i sudbina spoljne politike
Ovi izbori su ključni i za Brisel, s obzirom na to da je Budimpešta često koristila pravo veta na važne odluke EU, posebno one koje se tiču finansijske pomoći Ukrajini i energetske politike. U kampanji Fidesa često se mogu čuti oštre kritike na račun Evropske unije i predsednika Zelenskog. Sam premijer naglašava da postoje pokušaji mešanja u unutrašnju politiku Mađarske kako bi se po svaku cenu svrgnula njegova vlada i umesto nje na vlast dovela „proukrajinska vlada“ predvođena Peterom Mađarom.
Ishod sutrašnjeg glasanja pokazaće da li Mađarska nastavlja dosadašnjim političkim putem ili sledi krupni zaokret u njenoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Autor: E.Marjanov
