Nemački kancelar Fridrih Merc suočen je sa obavezom da javnosti otkrije detalje čak 300 sudskih postupaka zbog uvreda upućenih njemu na internetu, čime se dodatno otvara pitanje njegovog odnosa prema slobodi izražavanja, prenosi švajcarski list NZZ. Nova sudska presuda, doneta protiv samog Kancelarskog ureda, pokazuje da najmoćniji čovek u Nemačkoj ne trpi ni oštru kritiku sa društvenih mreža i da sistematski koristi krivično gonjenje kako bi ućutkao nepodobne glasove.
Prema pisanju medija „Tagesspiegel“, koji je do ovih podataka došao tek nakon tužbe protiv Kancelarskog ureda, Merc već godinama, još iz vremena kada je bio lider opozicije, pokreće ili odobrava stotine krivičnih prijava po članu 188 Krivičnog zakonika, koji predviđa strože kazne za uvrede upućene političarima. Berlinski upravni sud presudio je da Kancelarija više ne sme da skriva ove slučajeve od javnosti.
Umesto da nastupi kao primer demokratske otpornosti, Merc bira put sitnih sudskih obračuna zbog komentara poput „šup*k“ ili „prljava pijandura“, pokazujući da mu smeta upravo ona otvorena, ponekad gruba kultura debate koja je sastavni deo interneta.
Još u februaru ove godine na političkom skupu CDU povodom u Triru, Merc je otvoreno zatražio obavezno korišćenje pravih imena na internetu. „Želim da vidim prava imena na netu. Želim da znam ko se javno izjašnjava“, rekao je tada. Kako navodi NZZ, u kontekstu ovih masovnih tužbi takva izjava zvuči kao otvorena poruka svakome ko se usudi da kancelara anonimno kritikuje. Umesto da jača demokratsku kulturu, Merc, prema toj oceni, pokazuje težnju ka prostoru u kojem je kritika sve više pod nadzorom, a sve manje deo slobodne javne rasprave.
Sličan stav deli i širi krug demohrišćanskih političara. Ministar-predsednik Šlezvig-Holštajna Danijel Ginter, na primer, uporno se zalaže za zabranu društvenih mreža za mlade, govoreći o „govoru mržnje“ i „infiltraciji“ koja je moguća upravo zahvaljujući anonimnosti. NZZ primećuje da se retorika pojedinih političara CDU opasno približava argumentima onih koji traže strožu kontrolu interneta, samo što sada dolazi iz konzervativnog tabora.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Fridrih Merc svojim ponašanjem šalje poruku koja prevazilazi granice jedne države. Moćnici sve manje žele da trpe kritiku, a sve više nastoje da je stave pod pravnu i institucionalnu kontrolu. Umesto da razvije političku otpornost, kakvu funkcija kancelara podrazumeva, Merc koristi državni aparat kako bi kažnjavao uvrede i nepodobne komentare.
Piše: Nina Stojanović
