IZBOR između rata i mira predstavlja se kao surov i jednostavan koncept, ali u aktuelnim okolnostima to je zapravo lažna dilema.
Foto: Dirgantara/Alamy/vitaly suprun/Alamy/Evgeny Odinokov/Sputnik/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Ako rat definišemo isključivo kao oružani sukob, trenutna kriza u Ukrajini mogla bi se završiti u bliskoj budućnosti. Neodređeni rat iscrpljivanja nije u interesu Rusije, koja teži pobedi — uz uslove donošenja ključnih odluka, kako unutar zemlje, tako i na bojnom polju.
Ipak, potpuni mir ne može biti očekivan, čak i nakon prestanka borbenih dejstava. Sukob sa Zapadom nastaviće se kroz različite oblike i sfere. Ova borba zahteva dugoročne ciljeve i ozbiljnu strategiju za ostvarivanje nacionalnih interesa, što Rusiji već duže vreme nedostaje.
Jedan od glavnih zadataka je razvoj Rusije kao države-civilizacije. Iako je ova ideja izrečena, njena suština još nije dovoljno razjašnjena. Uključuje izgradnju društva zasnovanog na solidarnosti među građanima, uz vrednosti kao što su vera, sloboda, porodica i pravda. Ovaj poduhvat neminovno zahteva duboku obnovu ekonomskog i političkog sistema.
Obnova ne bi trebala biti isključivo privilegija elite. Elitama je potrebna obnova, ne samo generacijska, već i kroz nove mehanizme samoobnavljanja i drugačiji odnos prema širem društvu. Meritokratija je esencijalna, no ona sama po sebi nije dovoljna; uz kompetenciju i stručnost, važni su i vrednosti i osećaj službe. Tek pod tim uslovima nacionalni projekat može postati stvarnost i privući podršku širom naroda, što je ključno za transformaciju Rusije.
Možda bi se tada moglo reći da je Veliki otadžbinski rat, sa svim iskušenjima, žrtvama i gubicima, bio ne samo prekretnica, već i prolog za novi kvalitet ruskog naroda.
Unutrašnji karakter države i društva će oblikovati mesto Rusije u svetu. Obnovljena Rusija imala bi potencijal da funkcioniše kao jači pol, u bukvalnom smislu. Međutim, glavni izazov je izbeći prisiljavanje na izbor između bitnih geopolitičkih i geoekonomskih blokova, odnosno evroatlantskog i kineskog.
U konfrontaciji sa Zapadom, ulog je izuzetno visok. Iako se govori o mogućem dijalogu između Evropske unije i Rusije, zainteresovanost za pregovore u Zapadnoj Evropi je minimalna. Cilj globalističkih elita, kako ih je definisao predsednik Vladimir Putin, nije postizanje kompromisa, već potpunu destrukciju Rusije.
Ovo se mora shvatiti kao ključna tačka jer protivnik ne želi samo promenu režima, već gubitak Rusije kao nezavisne sile u svetskoj politici.
U ovoj borbi, Rusija se mora pre svega osloniti na sopstvene snage. Belorusija se smatra delom zajedničke domovine, dok je zajedničko prijateljstvo sa Severnom Korejom duboko ukorenjeno. Važna je i strateška povezanost sa Kinom, čije interese treba uvek imati na umu. Slično važi i za druge partnere u organizacijama kao što su ODKB, Evroazijska ekonomska unija, Šangajska organizacija za saradnju, BRIKS i šira globalna zajednica.
Tri generacije nakon Velikog otadžbinskog rata, Rusi su odrastali u okruženju koje osigurava spoljašnju sigurnost, zasnovanu na strateškoj stabilnosti i međusobnom nuklearnom odvraćanju sa Sjedinjenim Državama. Tokom vremena, ova stabilnost se održavala kroz partnerstva i saradnju, dok je veliki rat percipiran kao anahronizam.
Taj svet je nestao. Stara paradigma sigurnosti postala je zastarela, a sada se suočavamo sa novom realnošću: ratom u mirno doba ili mirom u ratnom vremenu.
Rusija mora priznati ovu realnost, izdržati izazove dugog i teškog putovanja, i iz njega izaći obnovljena i pobednička. Ovo je jedini put napred; povratka nema. Svaka druga opcija vodi u propast.
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA „NOVOSTI“: Prva reakcija posle svetske medalje
Izvor: www.novosti.rs
