Povratak brata i sestre nakon 18 godina
U julu 1958. godine, „Večernje novosti“ su objavile emotivnu priču o ponovnom susretu brata i sestre, Tomislava i Ljubice Đorđević. Ovaj susret, nakon gotovo dva decenija, postao je moguć zahvaljujući oglasu objavljenom u tim novinama.
Ljubica Đorđević je nervozno čekala voz koji je sporije pridosio u stanicu. U ruci je čvrsto držala novine sa slikom svog brata. Iako je u ruci držala njegovu fotografiju, imala je povjerenje da će ga prepoznati bez gledanja. Kad je ugledala vojnika među putnicima, srce joj je brže zakucalo i uzviknula je: „Evo ga!“ Bacila se u njegov zagrljaj.
Za Tomislava je taj trenutak bio šokantan. Gledao je Ljubicu s nevericom, pitajući se da li je zaista konačno pronašao svoju sestru i da li u njegovom životu ima još nekoga ko ga poznaje. Međutim, brzo je shvatio da se pred njim nalazi njegova sestra, prepoznajući njene očne osobine i sličnost s njim.
Nakon emotivnog susreta, Ljubica je povela Tomislava u svoj dom, gde mu je ispričala sve što zna o njihovoj porodici, što je za njega bilo potpuno novo.
„Do 1951. godine, nisam imao pojma o svojoj porodici. Nisam znao ko su moji roditelji, gde su živeli, niti da li imam nekoga od svojih bližih. Znao sam samo svoje ime i prezime, ali nisam imao predstavu ko mi ih je dao. Većinu svog života proveo sam u domovima u Bačkoj i Banatu“, pričao je Tomislav.
Svega što je znao o svojoj porodici doznao je tek 1951. godine, kada mu je strana devojka, tokom odmora na moru, rekla da ima majku i sestre u Beogradu. Iako mu je to otkriveno, nije znao njihovu adresu.
„Bio sam premlad da bih odmah počeo da tražim. Ipak, u više navrata sam slao oglase, ali bez uspeha. Nisu mi davali nadu, ali pre nekoliko dana, kada sam bio na odsustvu iz Pančeva, odlučio sam da još jednom pokušam i poslao oglas i sliku u „Večernje novosti“. Bio sam iznenađen kada sam se vratio u jedinicu i našao pismo od sestre Ljubice“, rekao je on.
U pismu je stajalo: „Dragi brate, današnje novine su nam donele sreću… Osim mene, imaš još dvoje sestara i brata… Traži odsustvo i dođi odmah…“
Tomislav je opet zatražio odsustvo i odmah otputovao u Beograd.
Ljubica je ispričala kako je njihova priča počela pre rata: „Pre rata došao je kraj našoj porodici. Otac nam je preminuo, a majka nije mogla da se brine o nama. Ostali smo na ulici. Sećam se tog kišnog dana u Marinkovoj Bari, kada smo nas četvoro – starija sestra Radmila, ja, mlađa sestra Anka i najmlađi Tomislav – stajali na ulici. Najstariji brat je već bio otišao. Na kraju su nas uzeli i razdvojili.“
Ova priča o ponovnom okupljanju porodice nakon 18 godina dokazuje snagu ljudskih veza i izdržljivost u teškim vremenima, ostavljajući nas da se zapitamo o sudbinama koje su oblikovale život brata i sestre Đorđević.
Izvor: www.novosti.rs
