—
### Pitanje odgovornosti posle saopštenja tužilaštva
Saopštenje Višeg javnog tužilaštva o navodima o upotrebi „zvučnog topa“ nije promenilo uverenja onih koji su već verovali u te tvrdnje iz političkih razloga. Ipak, može značajno uticati na građane koji su mesecima osećali nelagodu zbog preporučene sile vlasti prema sopstvenom narodu.
Osnovna suština ove priče nije samo politička borba protiv Aleksandra Vučića, već i nastojanje da se on predstavi kao osoba sposobna za najgore postupke. Namera je da mu se pripišu osobine monstruoznosti, čime bi svako njegovo političko uklanjanje postalo ne samo prihvatljivo, već i poželjno.
Ovi obrasci nisu strana pojava. U političkoj istoriji često su korišćeni taktike dehumanizacije protivnika. Cilj je oduzeti ljudske osobine protivniku, pretvoriti ga u simbol zla, a zatim opravdati svaku meru protiv njega. Priča o „zvučnom topu“ predstavlja deo šireg mozaika koji se već godinama slaga od optužbi, insinuacija i uvreda usmerenih prema Vučiću. Granica između političke borbe i lične mržnje je odavno pređena. Porodica i bližnji postali su mete, jer je bilo poznato da takvi napadi najviše bole.
S obzirom na sve to, postavlja se važnije pitanje: hoće li oni koji su mesecima iznosili priče o „zvučnom topu“ priznati svoje greške? Mnogi od njih verovatno neće odustati od svojih političkih ciljeva. Međutim, problem odgovornosti ostaje. Ovdje se ne radi samo o političkoj, već i o moralnoj, društvenoj i pravnoj odgovornosti.
Ukoliko je normalna Srbija ideal kojem svi teže, onda normalnost podrazumeva da se politički protivnici kritikuju zbog svojih stavova, rezultata i politika, a ne kroz pokušaje njihove dehumanizacije i napade na njihove porodice.
Demokratija ne podrazumeva pravo na laž. Ona ne dozvoljava ni da se deca, roditelji ili članovi porodice političkih protivnika pretvaraju u legitimne mete sukoba. Granica između političkog protivnika i ličnog progona je ono što razdvaja normalno društvo od onog koje klizi u mržnju.
Način na koji se priča o „zvučnom topu“ razvijala nije važna samo kao medijska afera. Ona otvara pitanje kako želimo da izgleda Srbija. Da li ćemo dozvoliti sve protiv političkih protivnika ili ćemo stvoriti društvo gde postoje jasne granice koje se ne prelaze?
Glas protiv dehumanizacije nije samo glas za jednog čoveka; to je poziv na osnovne vrednosti, pristojnost i na normalan politički život, u kojem se ljudi ne uništavaju zbog drugačijeg mišljenja.
Kada svi oni koji su širili paniku i strah, pokušavajući da izazovu građanske sukobe i stvarajući atmosferu podela, budu pozvani na odgovornost za svoje postupke, tada ćemo moći reći da je normalnost zaista pobedila. Normalna Srbija nije ona gde je sve dozvoljeno u ime političkog obračuna, već ona u kojoj se odgovara za izrečene laži, izazivanje haosa i ugrožavanje mira.
Samo tada će politička borba ponovo biti zasnovana na argumentima, a ne na mržnji i manipulacijama.
—
Izvor: www.novosti.rs
