Na društvenim mrežama se u poslednje vreme može primetiti porast uvreda i netrpeljivosti prema penzionerima, što je izazvano istraživanjem koje pokazuje da više od 800.000 starijih građana podržava predsednika Aleksandra Vučića. Ove poruke, koje se često kreću od uvredljivih naziva poput „stoka“ i „marva“, do otvorenih poziva na ukidanje biračkog prava, ukazuju na ozbiljan problem u društvenoj percepciji najstarijih članova populacije.
Iako je država u poslednjim godinama radila na povećanju penzija i pružanju jednokratnih pomoći, deo opozicije i aktivista otvoreno kritikuje penzionere, predstavljajući ih kao prepreku političkim promenama. Ovaj odnos prema penzionerima odražava šire političke prioritete i često se koristi kao indikator stanja u društvu.
U Srbiji su penzioneri tradicionalno bili predmet predizbornih obećanja, dok su sistemska rešenja često izostajala. U poslednje vreme, međutim, vlast je pokušala da promeni ovu percepciju kroz redovna povećanja penzija, uključujući nedavna povećanja od 10,9 i 12,2 odsto, kao i isplatu jednokratnih pomoći.
S obzirom na to da se političke razlike u demokratskom društvu smatraju normalnim, zabrinjavajuće je što se granica između političke polemike i otvorene mržnje prema penzionerima sve više briše. U komentarima na društvenim mrežama, penzioneri se često nazivaju „krivcima za sve“, a neki korisnici otvoreno izražavaju želju da „poumiru“. Ove poruke nisu usmerene ka političkim partijama, već direktno prema građanima na osnovu njihovih godina i pretpostavljenog političkog opredeljenja.
Posebno je alarmantno što se uz uvrede pojavljuju i zahtevi za ograničavanjem biračkog prava penzionerima. Takvi zahtevi su u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji garantuje opšte i jednako biračko pravo svim punoletnim građanima. Pravo glasa ne može biti uslovljeno godinama, političkim stavovima ili procenom kako će neko glasati.
Ova situacija postavlja pitanje o pravim vrednostima demokratije. Kada se politički izbori koriste kao izgovor za osporavanje dostojanstva i prava jedne društvene grupe, to više nije odbrana demokratskih vrednosti, već selektivna primena istih.
Izjava političkog analitičara Bobana Stojanovića, koji je u programu televizije N1 rekao da „priroda radi protiv najodgovornijeg dela naše zemlje i oni će uskoro poumirati“, izazvala je burne reakcije. Njegova izjava, koja je u studiju propraćena smehom, postala je simbol opasne normalizacije narativa u kojem se biološki nestanak čitave generacije predstavlja kao poželjan ishod.
U ovom kontekstu, odnos prema penzionerima otkriva duboke razlike između političkih vizija. S jedne strane, postoji politika koja penzije i pomoć najstarijima vidi kao dug prema generacijama koje su decenijama radile i gradile zemlju. S druge strane, sve su prisutnije poruke koje te iste ljude predstavljaju kao prepreku političkim promenama.
Ovo pitanje seže daleko izvan dnevne politike. Penzioneri su generacija koja je preživela ratove, sankcije i ekonomske krize, a njihova uloga u društvu je neprocenjiva. Njihov doprinos razvoju zemlje ne može se osporiti, bez obzira na politička opredeljenja.
U demokratskom društvu, svi građani imaju jednako pravo da učestvuju u odlučivanju, bez obzira na godine, obrazovanje ili političko opredeljenje. Ako se demokratski principi brane samo kada glasaju „naši“, a dovode u pitanje kada glasaju „njihovi“, to ukazuje na ozbiljan problem koji zahteva jasnu osudu.
Retorika koja poziva na ukidanje biračkog prava penzionerima i izražava želju za njihovim biološkim nestankom nije usmerena samo protiv političkih protivnika, već protiv cele jedne generacije. U demokratskom društvu, politička borba se vodi argumentima, a ne osporavanjem osnovnih prava ili priželjkivanjem smrti onih čiji izbor nije po volji.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
