Na brazilskom ostrvu Itamaraka, u saveznoj državi Pernambuko, Edna i Marija su sagradile jedinstvenu kuću od 8.000 staklenih flaša, koje su godinama prikupljale tokom čišćenja obale. Ovaj projekat, nazvan „Casa de Sal“ ili „Kuća soli“, postao je simbol kreativnog pristupa reciklaži i održivosti, privlačeći pažnju širom sveta.
Ideja o ovom neobičnom arhitektonskom ostvarenju nastala je tokom pandemije koronavirusa. Edna i Marija su odlučile da iskoriste otpadne materijale koje su pronalazile na plažama, uključujući staklene flaše, drvene palete i druge predmete. Prikupljanje potrebnog materijala trajalo je pune dve godine, a izgradnja kuće sa sedam prostorija započela je tek nakon toga. Do sada su prikupile više od 13.000 flaša, a značajan deo je ugrađen u samu konstrukciju.
Zidovi kuće su izrađeni od staklenih flaša povezanih cementom, dok su unutrašnje pregrade napravljene od recikliranih drvenih paleta. Deo krova je napravljen od iskorišćenih tuba paste za zube. Ovaj inovativan pristup građevini stvara jedinstven enterijer, gde sunčeva svetlost prolazi kroz staklene flaše, stvarajući raznobojne odsjaje koji podsećaju na vitraže u crkvama.
Edna ističe da je cilj projekta pokazati kako otpad može dobiti novu svrhu, umesto da završi na deponijama. „Te flaše neće nestati same od sebe. Ako ih danas odbacite, biće tamo i za godinu dana. Najmanje što možemo da učinimo jeste da pronađemo način da ih ponovo iskoristimo“, naglašava ona.
Život u novoj kući nije bio lak. Prvih godinu i po dana, Edna i Marija su se suočavale sa izazovima svakodnevnog života bez osnovnih uslova. „Nismo imale klasično kupatilo, a posuđe smo prale u lavoru. Ali nikada nismo izgubile iz vida ono što želimo da postignemo“, priseća se Marija.
Danas je situacija znatno drugačija. „Casa de Sal“ je dostupna za iznajmljivanje putem platforme Airbnb, a majka i ćerka organizuju radionice kako bi podučavale druge o održivim načinima gradnje i ponovnoj upotrebi otpada. Takođe, pokrenule su sopstveni brend modnih dodataka izrađenih od pronađenih i recikliranih materijala.
Na putu do ostvarenja svog projekta, Edna i Marija su se suočavale ne samo sa tehničkim i finansijskim izazovima, već i sa predrasudama u vezi sa radom u oblasti koju mnogi smatraju muškim zanimanjem. „Ljudi misle da smo pronašle čarobnu flašu sa duhom koji je sve uradio umesto nas. Ne vide koliko je za ovakav projekat potrebno znanja, organizacije i vizije. Biti žena u ovom poslu dvostruko je teže“, objašnjava Marija.
Edna dodaje da je njena sklonost ponovnoj upotrebi materijala proizašla iz načina života koji je obeležio njeno detinjstvo, gde je kreativnost bila ključna. „Sama sam pravila igračke od bambusa i ponovo koristila sve što je moglo da se iskoristi. Tada nismo znale da je to ekološki aktivizam, jednostavno smo tako živele“, zaključuje ona.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
