Tokom nedavne ekspedicije u dubokim vodama Atlantskog okeana, istraživači sa Schmidt Ocean Institute otkrili su novu vrstu ribe, nazvanu Winteria telescopa. Ova riba je snimljena na dubini od oko 710 metara u oblasti Doldrums Megatransform i Fracture Zone, koja se smatra jednim od najmanje istraženih delova okeana.
Ekspedicija je trajala mesec dana, a riba je zabeležena pomoću daljinski upravljanog podvodnog vozila SuBastian. U ovom mračnom svetu, gde sunčeva svetlost jedva dopire, stvorena je jedinstvena sredina koja se drastično razlikuje od onoga što se može videti bliže površini.
Ribe bačvastih očiju, među kojima se nalazi i Winteria telescopa, poznate su po svojim providnim glavama koje omogućavaju naučnicima da vide njihove oči unutar lobanje. Ove ribe imaju cevaste oči usmerene nagore, što im pomaže da uhvate i najslabije tragove svetlosti koja dolazi iznad. Njihova specijalizovana vizija omogućava im da uoče bioluminiscenciju drugih organizama, što je ključno za pronalaženje plena u potpunoj tami.
Nažalost, kada se ribe izvade na površinu, njihova providna kupola često se urušava, što otežava proučavanje ovih stvorenja u njihovom prirodnom okruženju. Posmatranje Winteria telescopa u životu pruža naučnicima jedinstvenu priliku da istraže njeno ponašanje i način života.
Većina riba bačvastih očiju živi na dubinama između 600 i 1.000 metara, u mezopelagijskoj zoni, gde se sunčeva svetlost jedva probija. Umesto da gledaju horizontalno, ove ribe često posmatraju okolinu nagore, što im omogućava da uoče siluete meduza i lignji koje plivaju iznad njih.
Naučnici veruju da su ribe bačvastih očiju oportunistički predatori, koji ponekad otimaju male životinje zarobljene u pipcima meduza. Njihov providni štit na glavi može da ih štiti od žarnih ćelija dok napadaju ove plutajuće predatore. Iako izgledaju neobično, većina ovih riba dugačka je samo 10 do 15 centimetara.
Osim Winteria telescopa, tim istraživača otkrio je i dva nova hidrotermalna izvorišta, koja ispuštaju vrele tečnosti bogate mineralima. Ova izvorišta podržavaju raznovrsne ekosisteme, čak i bez sunčeve svetlosti. Takođe su naišli na retko viđene velike lignje, poznate kao bigfin squid, koje imaju izuzetno dugačke pipke.
Dr Paula Zapata Ramirez, docentkinja na Univerzitetu Pontificia Bolivariana, istakla je značaj ovog istraživanja: „Odlazimo sa nečim još vrednijim: dubljim razumevanjem ekosistema u jednom od najmanje istraženih područja Atlantskog okeana. Svaki uzorak, svaka slika i svako otkriće približavaju nas korak bliže razumevanju skrivenih delova naše planete.“
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
