Kupovina nekretnine može biti složen proces, posebno kada se radi o poreskim obavezama prodavca. U situacijama kada kupac pronađe stan i dogovori cenu, često se dešava da prodavac tek tada otkrije da ima neizmirene poreze na imovinu. Iako poreski dug ne sprečava prodaju nekretnine, važno je razumeti kako takva situacija može uticati na kupca.
Poreski dugovi pripadaju obvezniku, dok upisani tereti ostaju vezani za nepokretnost. To znači da je ključno da kupac proveri stanje poreskih obaveza prodavca kao i podatke u katastru pre nego što potpiše ugovor o kupovini. Godišnji porez na imovinu plaća vlasnik nepokretnosti za period u kojem je obaveza nastala. Ako prodavac nije izmirio ranije rate, dug i obračunata kamata ostaju njegova odgovornost čak i nakon prodaje.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, obaveza prestaje danom kada prestaje pravo prodavca na nepokretnost, dok kupcu poreska obaveza nastaje sticanjem prava na stan. Dakle, kupac počinje da plaća svoj porez od dana sticanja prava, a ne od neizmirenih obaveza prethodnog vlasnika. U ugovoru bi trebalo jasno navesti da sve obaveze do dana prenosa prava svojine snosi prodavac.
Samo postojanje poreskog duga ne znači automatsku zabranu prodaje. Ukoliko poreski organ nije preduzeo mere za naplatu putem upisa tereta ili ograničenja raspolaganja, vlasnik može zaključiti kupoprodajni ugovor bez problema. Međutim, to ne znači da kupac treba zanemariti dugove; notar koji ovlašćuje ugovor proverava identitet stranaka i pravne osnove, ali ne garantuje da su sve poreske obaveze izmirene.
U slučaju kada je već upisana poreska hipoteka ili zabrana otuđenja, situacija postaje komplikovanija. Poreska hipoteka ostaje na nekretnini čak i nakon što je ona prodata. Kupac može steći opterećenu nepokretnost čija vrednost može biti korišćena za naplatu duga. U takvim slučajevima može doći do prinudne naplate koja bi mogla rezultirati gubitkom stana.
Pre potpisivanja ugovora preporučuje se detaljna provera podataka u katastru preko Republičkog geodetskog zavoda kako bi se utvrdilo postoje li hipoteke ili druge zabeležbe koje mogu otežati transakciju. Takođe je važno tražiti od prodavca uverenje lokalne poreske administracije o stanju njegovih obaveza po osnovu poreza na imovinu.
Kupci treba da budu svesni razlike između godišnjeg poreza na imovinu i drugih vrsta poreza koji mogu nastati usled same transakcije kao što su porez na prenos apsolutnih prava ili eventualni porez na kapitalnu dobit. Preporučljivo je zadržati deo kupoprodajne cene dok se ne razjasni stvarno stanje svih tereta i poreskih obaveza.
U zaključku, dok poreski dugovi ostaju odgovornost prethodnog vlasnika, važno je napomenuti da tereti poput hipoteka ostaju vezani za nekretninu sve dok nisu zvanično uklonjeni iz katastra.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
