Upravni spor između Vedrane Rudan i Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO) dobio je novi obrt skoro mesec dana nakon objavljivanja članka o ovom slučaju. U sudski spis je uvršten dokument koji ukazuje na brojne nelogičnosti u postupanju HZZO-a, kao i na haotično stanje u sistemu privatnog zdravstvenog osiguranja.
Vedrana Rudan, književnica i novinarka, preminula je 18. avgusta 2023. godine. Samo osam dana nakon njene smrti, 26. avgusta, specijalistkinja onkologije i radioterapije Sanja Brnić dostavila je novo stručno mišljenje od 11 stranica, koje je HZZO predao sudu 31. avgusta kao deo odgovora na Rudanovu žalbu. U ovom mišljenju se postavljaju pitanja o opravdanosti dijagnostičkih pregleda koje je Rudan morala da plati iz svog džepa pre nego što se podvrgne lečenju raka stereotaktičkom radiohirurgijom (SBRT) u Specijalnoj bolnici Radiohirurgija Zagreb.
HZZO je finansirao SBRT postupak, ali nije odobrio povraćaj troškova za dijagnostički pregled koji je koštao tri hiljade evra. Odbijajući da isplati ovaj iznos, HZZO se pozvao na to da pregled nije bio hitan i da ga je preporučila privatna ustanova prema ličnoj odluci osiguranika.
U svom novom mišljenju, dr Brnić se udaljava od formalnih argumenata i dovodi u pitanje stručnost lekara iz Radiohirurgije. Postavlja pitanje da li su dijagnostički pregledi bili neophodni za lečenje Vedrane Rudan i ukazuje na to da odluka o SBRT proceduri možda nije bila dovoljno obrazložena.
Brnić ističe da tehnološki napredak ne može automatski značiti medicinsku obavezu njegove upotrebe i naglašava da kod određenih tipova raka hirurška resekcija ostaje osnovna opcija lečenja. Takođe ukazuje na problematičnost odluke o SBRT-u koja može biti rezultat preporuka lekara koji ima finansijske veze sa ustanovom koja sprovodi tretman.
U ovom kontekstu, HZZO se suočava sa ozbiljnim pitanjem opravdanosti plaćanja više od osam hiljada evra za lečenje Vedrane Rudan, dok istovremeno dovodi u pitanje ceo poslovni model koji održava kroz ugovore sa privatnim preduzetnicima. U slučaju Radiohirurgije planirano je 1.600 procedura za 2026. godinu, dok su javne bolnice zadužene samo za po stotinu procedura.
S obzirom na sve navedeno, postavlja se pitanje kako će HZZO reagovati na ovu situaciju koja otvara sumnje u njegovu transparentnost i etičnost poslovanja sa privatnim zdravstvenim ustanovama.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
