U poslednjih nekoliko godina, napuštene i zap neglected parcele širom Srbije, posebno u regijama kao što su Niš, Aleksinac, Mačva i Raška, beleže značajan ekonomski preporod. Ove površine, koje su nekada bile zaboravljene i siromašne, sada se transformišu zahvaljujući sve većem interesovanju za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja.
Domaći poljoprivrednici sve više odustaju od tradicionalnih žitarica čija cena na tržištu često varira. Umesto toga, fokusiraju se na biljke poput lavande, smilja i belog sleza. Ove kulture su postale pravi hit među farmerima jer omogućavaju visoku profitabilnost čak i na malim parcelama. Prema analizi bonitetne kuće CompanyWall, prihodi u ovom sektoru u Srbiji zabeležili su rast od gotovo 50 procenata u odnosu na prethodne godine.
Raznovrsni reljef Srbije i povoljne klimatske prilike doprinose uspehu ovih biljaka. Lavanda i smilje se savršeno uklapaju u sušna i kamenita zemljišta južne i istočne Srbije. Jednom kada se zasade, ove kulture zahtevaju minimalno navodnjavanje i mogu doneti siguran prinos tokom godina.
Beli slez je posebno popularan u Vojvodini gde se gaji na parcelama od 10 do 50 ari. Ova biljka važi za jednu od najprofitabilnijih; čista zarada po hektaru može dostići čak 7.000 evra u povoljnim sezonama, što je cifra koja nadmašuje zaradu tradicionalnih ratara.
Izvoz je ključni faktor održivosti ovog biznisa. Srpski proizvođači svoje proizvode prodaju stranim kupcima koji ih koriste kao osnovu za luksuzne parfeme i kozmetičke preparate. Etarsko ulje lavande i smilja uglavnom odlazi u Francusku, Nemačku i Belgiju. Koren belog sleza takođe nalazi svoje mesto na evropskom tržištu farmaceutske industrije gde se koristi za proizvodnju sirupa i lekova.
Ipak, izazovi postoje. Stručnjaci ističu da ovaj sektor zahteva značajne količine ručnog rada. Troškovi sezonske radne snage mogu predstavljati ozbiljan teret jer čine između 60 do 70 procenata ukupnih troškova proizvodnje.
Za one koji razmišljaju o ulasku u ovu granu poljoprivrede važno je imati unapred ugovoren otkup sa destilerijama ili otkupnim stanicama pre nego što započnu s radovima na parcelama. Bez takvih ugovora postoji rizik da mali proizvođači ostanu s neprodatim biljkama koje gube svoja aromatična svojstva.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
