Francuska se suočava s ozbiljnim izazovima koji prete da dovedu do finansijske krize. Protesti građana, koji su usmereni na pitanja troškova života, obrazovanja i plata, dodatno komplikuju situaciju uoči predsedničkih izbora zakazanih za proleće 2024. godine. Ova situacija dolazi u trenutku kada zemlja beleži rast javnog duga i visok budžetski deficit.
Analiza objavljena u Politiku ukazuje na to da investitori zahtevaju sve veće prinose na francuske državne obveznice, što dodatno opterećuje ekonomsku stabilnost. Bivši premijer Mišel Barnije upozorio je da je Francuska „na ivici finansijske krize“ i naglasio potrebu za jasnim signalima vlasti prema finansijskim tržištima.
Nakon dva vikenda protesta, tokom kojih su stotine hiljada ljudi izašle na ulice tražeći veće plate nastavnika i pomoć zbog rasta troškova života, vlasti su uspele da spreče ponavljanje nasilja koje je obeležilo prethodne demonstracije. Ipak, nemiri su povećali zabrinutost investitora o budućnosti francuskih javnih finansija.
Trenutni javni dug Francuske iznosi oko 3,5 biliona evra. Vlada se suočava s izazovima smanjenja budžetskog deficita i pokretanja privrednog rasta dok istovremeno pokušava da reformiše penzioni sistem. Predlog budžeta premijera Sebastijana Lekornija za 2027. godinu predviđa uštede od 43 milijarde evra, što ostavlja malo prostora za dodatna smanjenja rashoda.
Pritisak na francuske finansije već se odražava na tržištu državnog duga. Razlika između prinosa na desetogodišnje francuske i nemačke obveznice dostigla je 169 baznih poena, a prinos na referentne francuske obveznice dostigao je 5,14 procenata – najviši nivo od 2002. godine.
Bivši italijanski premijer Mario Monti upozorio je da situacija može brzo postati kritična. Tokom dužničke krize 2011. godine razlika između prinosa na italijanske i nemačke obveznice porasla je sa oko 150 na više od 500 baznih poena u nekoliko meseci.
Monti smatra da francuski birači nisu dovoljno svesni rizika od državne dužničke krize, a politička neizvesnost dodatno opterećuje tržišta. Mogućnost da se u drugom krugu predsedničkih izbora susretnu kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon izaziva zabrinutost investitora zbog njihovih stavova o povećanju javne potrošnje i smanjenju starosne granice za penzionisanje.
Prema anketama sprovedenim prošlog meseca, devet od deset Francuza pesimistično gleda na budućnost svojih potomaka smatrajući da će živeti lošije nego oni sami. Panevropsko istraživanje pokazalo je da samo polovina ispitanika u Francuskoj oseća ponos prema demokratskom sistemu, dok taj procenat iznosi dve trećine među Nemcima i skoro 70 procenata među Britancima.
Francuska takođe mora ponovo zadobiti kredibilitet unutar Evropske unije gde je obećala smanjenje budžetskog deficita do tri procenta BDP-a do 2029. godine – cilj koji mnogi smatraju teško ostvarivim. Centristički poslanik Šarl de Kursun istakao je gubitak kredibiliteta Francuske kod evropskih partnera kada su javne finansije u pitanju.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
