Neprofitna organizacija Planetary Sunshade Institute iz Los Anđelesa nedavno je predstavila izveštaj koji istražuje mogućnost izgradnje „planetarnog suncobrana“, inovativnog rešenja koje bi moglo doprineti borbi protiv globalnog zagrevanja. Ova ideja, koja spada u oblast geoinženjeringa, predviđa namernu promenu klimatskih procesa kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Martin Gudvin, izvršni direktor organizacije i klimatski aktivista, istakao je važnost promene načina na koji utičemo na planetu: „Naš opstanak kao civilizacije zavisi od sposobnosti da mudro i svesno promenimo način na koji utičemo na našu planetu“, izjavio je za portal Space.com.
Koncept postavljanja ogromnog štita u svemiru nije nov. Još 1989. godine, naučnik Džejms Erl predložio je ideju o solarnom štitu između Zemlje i Sunca, smeštenom u blizini prve Lagranžove tačke (L1), koja se nalazi oko 1,5 miliona kilometara od naše planete. Ova pozicija omogućava stabilan položaj objekata zahvaljujući gravitacionim silama Zemlje i Sunca.
Godine 2006, astronom Rodžer Ejndžel sa Univerziteta u Arizoni predstavio je sličan koncept koji bi uključivao postavljanje 16.000 milijardi staklenih sočiva u svemiru kako bi se blokiralo oko dva odsto Sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Procene su pokazale da bi realizacija ovog projekta zahtevala deset godina lansiranja raketa svakih pet minuta i koštala nekoliko hiljada milijardi dolara.
U najnovijem izveštaju Planetary Sunshade Institutea razmatraju se različiti pristupi izgradnji svemirskog štita koji bi mogao da smanji prosečnu temperaturu Zemlje za jedan stepen Celzijusa blokiranjem jednog procenta Sunčevog zračenja. Prema procenama stručnjaka, ovaj projekat mogao bi postati izvodljiv za 20 do 40 godina, uz uslov napretka u razvoju raketa koje mogu transportovati velike količine materijala u svemir.
Jedan od predloga uključuje kreiranje konstelacije satelita nazvane heliogirus. Svaki satelit bio bi prečnika oko 40 kilometara, a za formiranje zaštitne strukture bilo bi potrebno približno 5.000 takvih objekata. Ukupna masa potrebna za njihovu izgradnju procenjuje se na gotovo 70 miliona tona materijala.
Plan predviđa lansiranje delova satelita sa Zemlje uz mogućnost korišćenja materijala sa Meseca zbog slabije gravitacije koja olakšava transport velikih tereta. Šantal Kapelleti, inženjerka svemirskih sistema sa Univerziteta u Notingemu koja učestvuje u projektu, naglasila je da su pad troškova lansiranja učinili ovu ideju ostvarivijom nego ranije.
Međutim, blokiranje Sunčeve svetlosti radi hlađenja planete izaziva kontroverze među naučnicima. Jedna od poznatih metoda uključuje ispuštanje sumpor-dioksida u stratosferu kako bi se iskoristio efekat sličan onome nakon vulkanskih erupcija koje privremeno smanjuju temperaturu planete. Druga metoda podrazumeva dodavanje gvožđa u okeane radi podsticanja rasta fitoplanktona koji apsorbuje ugljen-dioksid.
Solarni geoinženjering dobija sve veću pažnju dok svet nastavlja da se suočava sa problemima globalnog zagrevanja i premašuje granicu od 1,5 stepeni Celzijusa postavljenu Pariskim klimatskim sporazumom kao ključni cilj. Milijarder Ilon Mask takođe je izrazio interesovanje za ovu temu; međutim, nije poznato da li njegova kompanija Spejs Iks radi na konkretnim istraživanjima vezanim za ovu ideju.
S druge strane, mnogi naučnici upozoravaju na moguće rizike povezane sa ovim pristupima. Masovna lansiranja raketa mogla bi dodatno zagađivati okolinu dok intervencije u klimatskom sistemu mogu imati nepredvidive posledice po različite delove sveta. Kritičari takođe ističu da oslanjanje na tehnološka rešenja može skrenuti pažnju sa ključnog zadatka smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Planetarni suncobran ostaje ambiciozna ideja koja potencijalno može promeniti način borbe čovečanstva protiv klimatskih promena ali otvara brojna naučna i etička pitanja o njegovoj primeni i posledicama koje može doneti.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
