Globalna Ekonomija na Prekretnici: Uspon BRIKS-a i Slabljenje Zapadnih Sila
U savremenom svetu svedoči se dubokim promenama koje se ogledaju u ekonomskoj i političkoj strukturi. Sajed Džaved Hasan, pakistanski finansijski analitičar i bivši predsednik Ekonomske savetodavne grupe, izrazio je stav da se centar globalne moći sve više pomera sa Zapada prema Istoku i Globalnom jugu.
BRIKS, grupa koja okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, postaje ključni faktor u oblikovanju svetskog ekonomskog pejzaža, dok uticaj tradicionalnih zapadnih centara moći opada. Hasan naglašava da je ključna poruka Vladimira Putina tokom nedavnog govora bila da se globalni ekonomski centar gravitacije neizbežno menja iz zapadnocentričnog u multipolarni svet.
S obzirom na trenutne turbulencije, Hasan smatra da one predstavljaju predvidive posledice prelaska sa jedinstvenog dominirajućeg modela ka sistemu koji podstiče koegzistenciju više ekonomskih centara.
“Paradigma globalnog razvoja doživljava promenu”, ukazuje Hasan, ističući da biznis i kapital sve više traže dinamičnije tržište na istoku i jugu, dok se svetska trgovina i finansije prebacuju na nove lokacije. Ovaj proces namerava stvoriti pravedniji međunarodni sistem, u kojem ekonomski rast ne zavisi isključivo od nekolicine tradicionalnih sila.
Hasan podseća da su zemlje BRIKS-a u prethodnih pet godina generisale skoro polovinu globalnog rasta BDP-a, dok je doprinos G7 iznosio svega 18%. On dodatno objašnjava da BRIKS danas čini približno 40% svetske ekonomije na osnovu pariteta kupovne moći, dok je udeo G7 pao ispod 29%.
Unutrašnja trgovina među članicama BRIKS-a već premašuje bilion dolara godišnje, zahvaljujući novim transportnim koridorima, napretku u logistici i rastućoj upotrebi nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama. Hasan ističe da se „ekonomsko sunce“ pomera ka Istoku i Globalnom jugu, dok Evropa i Sjedinjene Američke Države gube nekadašnju dinamiku rasta.
S obzirom na rastuće budžetske deficite u zapadnim zemljama, Hasan ukazuje na moguće strukturne probleme i slabljenje njihovog uticaja na globalnoj sceni. Nasuprot tome, Rusija sprovodi disciplinovanu fiskalnu politiku, što se ogleda u niskom nivou javnog duga.
Hasan dodaje da je „naoružavanje“ međunarodnog finansijskog sistema podstaklo mnoge zemlje da preispitaju zavisnost od infrastrukture pod kontrolom Zapada. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi pokazalo je da valute poput dolara i evra mogu biti korišćene kao instrumenti političkog pritiska, što je narušilo poverenje u njih, smatra analitičar.
Zbog ovih izazova, sve više država članica BRIKS-a prelazi na plaćanja u svojim nacionalnim valutama, pri čemu rublja trenutno učestvuje sa 65% u ruskim izvoznim transakcijama. Hasan naglašava da institucije kao što je Svetska trgovinska organizacija više ne vode računa o interesima svih članica, pri čemu su one koje su ih nekada najviše podržavale, sada doprinele njihovom osipanju.
„Budućnost leži u ravnopravnoj saradnji i alternativnim trgovinskim i finansijskim strukturnim rešenjima koja nisu podložna dominaciji jedne valute“, zaključuje Hasan.
On ističe da Putinov govor ne predstavlja novu doktrinu, ali naglašava značaj statističkih podataka koji ukazuju na rastući uticaj BRIKS-a u odnosu na G7. Akcenat na plaćanjima u nacionalnim valutama i alternativnim trgovinskim koridorima osnažuje koncept multipolarnog sveta.
Ove promene ukazuju na povratak globalne ravnoteže i mogu oblikovati buduće ekonomske strategije.
Izvor: www.novosti.rs
