Srbija se i dalje ponosi svojom malinom, koja se smatra jednom od najkvalitetnijih na globalnom tržištu. Ova reputacija rezultat je povoljnih klimatskih uslova, plodnog zemljišta i tradicionalnih sorti poput vilameta i mikera, koje se odlikuju izvanrednom aromom, čvrstoćom i bojom. Međutim, iza ovog kvaliteta kriju se značajni izazovi, uključujući smanjenje proizvodnje i nedostatak sertifikovanog sadnog materijala.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavljevića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, Srbija ima potencijal da ponovo postane lider na svetskom tržištu malina, ali to zavisi od rešavanja ključnih problema u proizvodnji. On ističe da je Arilje postiglo značajan napredak u uvođenju standarda, dok je Ivanjica, nekada najveće područje za proizvodnju malina, suočena sa smanjenjem površina pod malinom. Mnogi proizvođači su se odlučili na iskrčivanje zasada zbog nestabilnih cena, nedostatka radne snage i problema sa sadnim materijalom.
Procene govore da su stvarne površine pod malinom danas samo trećina nekadašnjih. Nedostatak kvalitetnih, sertifikovanih sadnica predstavlja jedan od najvećih problema. Institut za voćarstvo započeo je proizvodnju sadnica 2005. godine, ali kapaciteti nisu dovoljni da zadovolje domaće potrebe. Kao rezultat, mnogi proizvođači su primorani da se oslanjaju na uvozni sadni materijal, što može dovesti do ozbiljnih problema.
Leposavljević upozorava na pojavu mutiranog sadnog materijala iz Poljske, gde su proizvođači često dobijali pogrešne sorte. Zasadi su izgledali dobro, ali su plodovi bili bez roda ili su se raspadali. U suprotnosti tome, primer dobre prakse predstavlja domaćinstvo Milorada Mičića iz Budoželje kod Ivanjice, koji je, koristeći sadnice iz čačanskog Instituta, postigao prinos od 210 kilograma po aru.
Stručnjaci beleže da je stanje u malinjacima ove godine bolje nego prethodnih sezona, sa kvalitetnijim plodovima. Ipak, visoke temperature mogle bi skratiti berbu, koja će trajati kraće nego obično. Leposavljević naglašava da će berba biti ubrzana zbog visokih temperatura, što može uticati na ukupne količine, ali ne i na kvalitet.
Još jedan izazov predstavlja navodnjavanje, s obzirom na to da mali broj proizvođača ima sisteme za zalivanje. Pravilno korišćenje orošavanja tokom ekstremnih vrućina može značajno pomoći u očuvanju zasada. Proizvođači su oprezni kada je reč o cenama, a prve ponude za ovogodišnji rod kreću se oko 400 dinara po kilogramu. Stručnjaci smatraju da bi kvalitet srpske maline mogao doneti bolju zaradu, s obzirom na nedostatak vrhunske maline na svetskom tržištu.
Paradoksalno, dok je srpska malina jedan od najcenjenijih izvoznih proizvoda, domaći potrošači je jedu veoma malo. Leposavljević ukazuje na to da naši kupci u inostranstvu često bolje razumeju vrednost maline nego domaći potrošači, naglašavajući njene zdravstvene koristi.
Nažalost, loš sadni materijal može dovesti do velikih gubitaka. Proizvođač Jeremija Kušić izgubio je skoro ceo zasad zbog bolesti korenovog sistema, a procenjena šteta dostigla je gotovo dva miliona dinara. Stručnjaci savetuju da se na takvim parcelama malina ne sadi najmanje dve do tri godine.
I pored svih izazova, mnogi proizvođači ne odustaju. Mileta Arapić iz okoline Ivanjice ističe da malina nije njegov osnovni posao, ali da predstavlja važan dodatni izvor prihoda. On naglašava da je najvažnije da svi u lancu budu zadovoljni, od proizvođača do otkupljivača.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
