Razvijene zemlje suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u upravljanju javnim finansijama, a sve više se oslanjaju na zaduživanje kako bi pokrile razliku između prihoda i rashoda. Ova situacija postaje sve očiglednija, posebno u kontekstu globalne ekonomske krize koja traje već više od decenije.
Francuska, kao druga ekonomija evrozone, predstavlja jedan od najupadljivijih primera. U prvom tromesečju 2023. godine, javni dug je dostigao 3.536 milijardi evra, što čini 117,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prva tri meseca, dug se povećao za više od 75 milijardi evra, dok je budžetski deficit ostao iznad propisane granice od tri procenta BDP. Ova situacija ukazuje na to da Francuska mora da pozajmljuje desetine milijardi evra godišnje kako bi finansirala tekuće rashode, uprkos visokom nivou oporezivanja.
Sjedinjene Američke Države takođe beleže značajan budžetski deficit, koji se procenjuje na oko 7,8 odsto BDP, što iznosi približno 2,5 biliona dolara. Iako američka ekonomija nastavlja da raste, troškovi su veći od prihoda, što dovodi do stalnog zaduživanja. Dolar, kao glavna svetska rezervna valuta, omogućava Vašingtonu lakše zaduživanje, ali se očekuje da će odnos javnog duga prema BDP-u rasti.
Osim Francuske i SAD-a, i druge razvijene ekonomije, poput Velike Britanije, Nemačke i Japana, beleže slične probleme. Prema procenama, budžetski deficit Velike Britanije iznosi 4,8 odsto BDP, dok je u Nemačkoj 3,7 odsto, a u Japanu 3,1 odsto. Čak i Nemačka, poznata po fiskalnoj disciplini, povećava javnu potrošnju zbog potreba u oblasti odbrane i infrastrukture.
Ukupan dug razvijenih ekonomija dostigao je istorijske razmere, prema podacima rejting agencije „Fič“. Do kraja 2023. godine, dug će iznositi oko 75,8 biliona dolara, što je približno 104 odsto zbirnog BDP-a razvijenih zemalja. Ovaj trend je započeo globalnom finansijskom krizom 2008. godine, a nastavljen je kroz različite krize, uključujući pandemiju i rat u Ukrajini.
Povećanje javnog duga ima direktne posledice na tržište državnih obveznica. Iako su prinosi na desetogodišnje obveznice pale, oni su i dalje viši nego pre krize. Ovo znači da države plaćaju više za zaduživanje, što smanjuje sredstva dostupna za razvojne projekte.
S obzirom na starenje stanovništva, rastuće troškove zdravstvenih sistema i klimatske promene, javne finansije će biti pod dodatnim pritiskom. Prema procenama, evropske države će između 2025. i 2029. godine povećati izdvajanja za odbranu, što će dodatno opteretiti budžete.
Japan, iako beleži blago smanjenje duga, i dalje ima najveći odnos javnog duga prema BDP-u među razvijenim zemljama, blizu 192 odsto. Ovo ukazuje na to da visina duga sama po sebi ne mora odmah da izazove krizu, ali smanjuje manevarski prostor u slučaju novih ekonomskih teškoća.
Ekonomisti upozoravaju da nije samo visina duga problem, već i sposobnost privrede da raste dovoljno brzo kako bi se dug mogao održavati. Dok BDP raste brže od kamata, dug može ostati pod kontrolom. Međutim, kada kamate počnu da rastu, svako novo zaduživanje dodatno opterećuje buduće generacije.
Razvoj veštačke inteligencije mogao bi doneti povećanje produktivnosti i olakšati servisiranje javnog duga, ali takođe može smanjiti prihode od poreza na rad. Ovo dodatno komplikuje situaciju.
Na kraju, pitanje nije da li razvijene zemlje mogu da se zadužuju, već koliko dugo će investitori biti spremni da finansiraju model u kojem se troši više nego što se zarađuje. Ova situacija može trajati, ali nijedna „veresija“ ne ostaje otvorena zauvek.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
