Fenomen poznat kao „karijerno kopilotiranje“ postaje sve prisutniji među mladima, a roditelji se aktivno uključuju u proces zapošljavanja svoje dece. Ova pojava, koja se može posmatrati kao nastavak tradicionalne roditeljske podrške, sada podrazumeva i direktno učešće u razgovorima sa poslodavcima, pregovorima o plati i pisanju biografija.
Istraživanje koje je sprovela platforma Zety u januaru 2026. godine među 1.001 zaposlenim pripadnikom generacije Z u Sjedinjenim Američkim Državama otkrilo je da je svaki peti ispitanik imao roditelja koji mu se pridružio na razgovoru za posao. U 15 odsto slučajeva roditelj je bio prisutan uživo, dok je pet odsto ispitanika imalo roditelja na onlajn intervjuu.
Roditelji su takođe pružili značajnu pomoć pri pisanju ili uređivanju radnih biografija – čak 44 odsto ispitanika priznalo je da su im roditelji pomogli u ovom procesu. Međutim, problem nastaje kada roditelj preuzima inicijativu i kontaktira potencijalnog poslodavca umesto svog deteta; to se dogodilo kod 21 odsto mladih.
Autori istraživanja naglašavaju da mnogi mladi više ne doživljavaju potragu za poslom kao individualni korak ka samostalnosti, već kao porodični projekat. Iako podrška može pružiti sigurnost, postavlja se pitanje kada će mladi naučiti da samostalno vode svoju karijeru.
U vezi sa pregovorima o plati, situacija nije mnogo drugačija. Čak 28 odsto ispitanika izjavilo je da su njihovi roditelji učestvovali u razgovorima o platama i pogodnostima vezanim za posao. Dok je kod 18 odsto mladih sve završeno savetom, deset odsto njih navelo je da su njihovi roditelji direktno pregovarali sa poslodavcem.
Stručnjaci ukazuju na to da mnogi mladi ulaze na tržište rada bez dovoljno znanja o platama i pregovorima, zbog čega se oslanjaju na iskusnije članove porodice. Međutim, neuropsiholog Sanam Hafiz upozorava da ovakvo ponašanje može negativno uticati na percepciju kandidata među poslodavcima koji mogu smatrati da nedostatak samostalnosti predstavlja problem.
Hafiz ističe: „Poslodavci zapošljavaju vaše dete, a ne vas.“ Roditelji mogu pomoći kroz simulacije intervjua ili pregled biografije, ali konačno predstavljanje kandidata treba biti isključivo njihov zadatak.
Ipak, rezultati istraživanja treba tumačiti oprezno s obzirom na to da su svi ispitanici već bili zaposleni i većinu uzorka činile žene. Psihijatar Ašok Jeramseti naglašava potrebu za oprezom prilikom generalizovanja ovih nalaza na celu generaciju Z.
Interesantno je primetiti da ni sami mladi ne žele potpunu kontrolu svojih roditelja nad svojim karijerama; prema istraživanju Zetyja, 55 odsto ispitanika izjavilo je da bi se osećali neprijatno ako bi im roditelj bez njihovog znanja kontaktirao šefa.
Generacija Z želi savete i iskustvo svojih roditelja ali istovremeno teži zadržavanju kontrole nad sopstvenim profesionalnim putem.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
