Raspodela konkurentnosti u poljoprivredi postaje sve izraženija na globalnom nivou. Iako se čini da su tržišne prednosti u ovom sektoru jasno definisane, nijedna zemlja na svetu ne može da se pohvali potpunim izostankom poljoprivredne proizvodnje ili izvoza.
Svet se sve više globalizuje, što se ogleda u dostupnosti informacija i smanjenju troškova transporta. Ove promene utiču na potrošačke navike, koje postaju uniformnije usled prisustva globalnih kompanija koje nude svoje proizvode širom sveta. U takvom okruženju, zemlje počinju da ističu svoje konkurentske prednosti u specifičnim oblastima proizvodnje. Na primer, Turska je poznata po jeftinom paradajzu, Novi Zeland po ovčijem mesu, dok Nemačka dominira u proizvodnji mleka.
Ove prednosti nisu isključivo rezultat prirodnih resursa kao što su klima ili zemljište; one mogu biti i posledica ljudskih faktora, tradicija ili inovacija. Svaka država ili region treba da razmotri svoje mesto u globalnoj raspodeli konkurentnosti i identifikuje oblasti u kojima mogu biti uspešni na svetskom tržištu.
Iako se može pretpostaviti da će hranu proizvoditi samo najkonkurentnije zemlje, postoje brojni razlozi zbog kojih će poljoprivreda ostati rasprostranjena širom sveta. Prvo, raspodela konkurentnosti među državama ne odražava nužno odnose među pojedinačnim proizvođačima. Na globalnom tržištu često dolazi do situacija gde proizvođači iz manje konkurentnih zemalja mogu biti veoma uspešni.
Osim toga, zemlje sa višom konkurentnošću ne moraju biti sposobne da proizvode sve vrste hrane ili to čine u dovoljnoj meri. U mnogim slučajevima, značajan deo proizvodnje služi za domaće potrebe, posebno u nerazvijenim i zemljama u razvoju.
Takođe, manja očekivanja od strane proizvođača u manje konkurentnim zemljama dovode do situacije gde poljoprivrednici često teže samo obezbeđivanju prehrambene sigurnosti za sebe i svoje porodice. Preferencije prema lokalnim proizvodima dodatno komplikuju ovu sliku.
Tržišne nepravilnosti kao što su otežan transport i carinske barijere takođe igraju značajnu ulogu. Azija se ističe kao najveći proizvođač hrane sa pozitivnim trendovima i boljem pozicioniranju na osnovu konkurentnosti nego ostatak sveta, uključujući Evropu koja sve više prelazi sa cenovne na kvalitetnu konkurenciju.
Evropski sektor poljoprivrede suočava se s izazovima smanjenja površina pod kultivacijom usled industrijskog razvoja i visoke produktivnosti koja otežava borbu za tržište kroz povećanje obima proizvodnje.
Slična situacija je zabeležena i u Sjedinjenim Američkim Državama gde je rast domaće potražnje doprineo povećanju prinosa po jedinici proizvoda kao i ekspanziji poljoprivrednih površina.
Porast cena hrane promenio je percepciju o važnosti poljoprivrede kao sektora koji privlači investicije čak i od onih koji ranije nisu razmatrali ovu oblast kao budućnost svog poslovanja.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
