Pet lidera članica Evropske unije, među kojima su danske premijerke Mete Frederiksen i nemački kancelar Fridrih Merc, izneli su zajednički stav o potrebi reforme dugoročnog budžeta EU. U tekstu objavljenom u briselskom Politiku, naglašavaju da bi budžet trebalo da odražava trenutne bezbednosne i ekonomske okolnosti, umesto da se fokusira isključivo na povećanje potrošnje.
U ovom kontekstu, lideri su istakli da EU ne može jednostavno dodavati nove prioritete postojećim izdvajanjima u uslovima ograničenih javnih finansija. Budžet za naredni Višegodišnji finansijski okvir treba da se usmeri na jačanje konkurentnosti, evropske suverenosti i odbrambenih kapaciteta, kao i na inovacije i borbu protiv ilegalnih migracija. Prema njihovom mišljenju, trenutni okvir je previše fokusiran na unapred određene subvencije i transfere, što ostavlja malo prostora za zajednička ulaganja u nove prioritete.
Lideri su naglasili važnost političkih odluka koje će omogućiti efikasnije upravljanje budžetom. U tekstu se navodi: „Neće biti evropskog suvereniteta bez zdravih javnih finansija.“ Takođe su ukazali na to da je grupa neto doprinosilaca budžetu EU odgovorna za skoro 40 procenata ukupnog finansiranja budžeta Unije.
Oni smatraju da je potrebno veće angažovanje drugih članica u podršci Ukrajini, s obzirom na to da neto doprinosi obezbeđuju oko 70 procenata bilateralne pomoći toj zemlji. Lideri nisu zatražili smanjenje postojećeg Višegodišnjeg finansijskog okvira, već su naglasili potrebu za njegovim povećanjem kako bi se odgovorilo na strateške prioritete.
Međutim, oni smatraju da predlog Evropske komisije o nominalnom povećanju od oko 60 procenata nije realan ni ekonomski ni politički. Stoga pozivaju na smanjenje ovog predloga za nekoliko stotina milijardi evra i ističu da institucije EU ne bi trebale povećavati broj zaposlenih dok države članice smanjuju svoje kadrove.
Osim toga, lideri odbacuju ideju zajedničkog zaduživanja kao rešenje za finansijske izazove. Naglašavaju da će dug preuzet tokom pandemije opteretiti naredni višegodišnji finansijski okvir sa gotovo 170 milijardi evra zbog značajnih plaćanja kamata.
U zaključku svog zajedničkog stava, lideri ističu promene u svetu koje zahtevaju prilagođavanje zajedničkih prioriteta i budžeta EU: „Svet oko nas se promenio, naši zajednički prioriteti su se promenili, a mora se promeniti i naš zajednički budžet.“
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
