U svetlu nedavnih događaja, Džared Kušner, zet bivšeg predsednika Donalda Trampa, izneo je kritiku na račun ruskog predsednika Vladimira Putina tokom razgovora koji su se odigrali u okviru pokušaja da se okonča rat u Ukrajini. Tokom sastanka, Kušner je ukazao na to da su slične izjave već bile date pre godinu dana, sugerišući da bi bilo korisno izbeći još jednu izgubljenu godinu.
Ova razmena reči oslikava izazove s kojima se Tramp suočava nakon više od 18 meseci pokušaja da postigne mir. U međuvremenu, američki Kongres je usvojio zakon o sankcijama usmerenim na ruski energetski sektor, što predstavlja novi korak ka pritisku na Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu. Ovaj zakon bi mogao biti potpisan od strane Trampa, koji se sve više okreće alternativnim pristupima u odnosu prema Moskvi.
Jedan od mogućih podsticaja koje administracija razmatra uključuje sklapanje poslovnih dogovora sa Rusijom pre nego što dođe do okončanja sukoba. Prema rečima američkog zvaničnika koji je govorio pod uslovom anonimnosti, takvi dogovori bi mogli pokazati ozbiljnost Sjedinjenih Država u nameri da resetuju odnose sa Moskvom.
Ovaj pristup predstavlja značajan pomak od Trampovog ranijeg stava da neće biti poslovnih aranžmana dok se ne reši rat. Njegovi izaslanici zaduženi za pregovore sada istražuju nove načine kako da podstaknu Rusiju na prekid neprijateljstava, posebno s obzirom na to da Ukrajina ne planira povlačenje svojih snaga sa teritorija koje Putin želi pod rusku kontrolu.
Međutim, ovaj pristup nije u skladu sa stavovima mnogih republikanaca i demokrata u Kongresu, kao i evropskih saveznika i same Ukrajine. Oni smatraju da jedino jači ekonomski i vojni pritisak može primorati Putina na kompromis. Poslanik Mihael Meksaul istakao je da će novi zakon „paralizovati rusku ratnu mašinu“ i naterati Putina za pregovarački sto.
Tramp je naznačio spremnost da potpiše ovaj zakon koji omogućava uvođenje carina do 100% zemljama koje kupuju velike količine ruske nafte ili gasa. Zakon takođe predviđa sankcije protiv ruskih zvaničnika i finansijskih institucija. Senatorka Darlin Grejem naglasila je značaj ovog zakona za jačanje pregovaračke pozicije predsednika.
Iako administracija trenutno deluje fokusirano na „šargarepu“, odnosno podsticaje za Rusiju, neki analitičari ukazuju na to da Sjedinjene Države razmatraju veće ustupke Moskvi kako bi se postigao mir. Bivši diplomata Evropske unije Balaš Jarabik napomenuo je kako Vašington signalizira mogućnost sklapanja dogovora uz određene ustupke sa ruske strane.
Nije jasno o kojim tačno dogovorima se radi; međutim, Putinov savetnik Jurij Ušakov rekao je nakon sastanka sa Kušnerom i Vitkofom da su razgovarali o ekonomskim pitanjima i potencijalnim zajedničkim projektima od obostrane koristi.
Kremlj već neko vreme nudi poslovne prilike Beloj kući, a među njima su pominjani dogovori o retkim zemnim metalima i aluminijumu te zajednička ulaganja u Arktiku. Tramp je ranije opisivao ekonomski potencijal Rusije kao „ogroman“, ali je insistirao na tome da neće biti poslovanja dok ne bude postignut mir.
Ovaj tihi zaokret može ukazivati na potrebu administracije za novim idejama kako bi se okončao rat nakon što su prethodni pregovori zapeli. Kušner je nedavno istakao važnost kreativnog rešenja koje bi omogućilo napredak obe strane tokom međunarodnog okupljanja saveznika Ukrajine.
Tokom njegovog obraćanja publici u Kijevu došlo je do trenutka smeha kada su prisutni izrazili skepticizam prema optimističnom prikazu pregovora koje administracija nastoji predstaviti kao ravnotežne između dve strane.
Pregovori o okončanju rata koji traje više od četiri godine suočili su se s izazovima tokom godine, a očekuje se nastavak trostranih mirovnih razgovora između Sjedinjenih Država, Ukrajine i Rusije u oktobru ove godine.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: nportal.novosti.rs
