Meteorolog Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) najavio je da će predstojeća zima u Srbiji biti toplija od proseka, ali to ne znači da će izostati snežne padavine i ekstremno niske temperature. Prema njegovim rečima, u nižim predelima očekuje se između pet i 15 ledenih dana, dok bi na planinama taj broj mogao dostići čak 40.
Sovilj je objasnio da se srednja sezonska temperatura vazduha tokom zime 2026/2027. godine očekuje iznad proseka za referentni period od 1991. do 2020. godine, sa odstupanjem do dva stepena. U nižim područjima, srednja sezonska temperatura biće između dva i pet stepeni, dok se u planinskim delovima očekuju temperature od -2 do jedan stepen.
Pored toga, meteorolog je ukazao na to da će količina padavina biti iznad proseka, sa očekivanim vrednostima od 130 do 180 mm na zapadu zemlje i do oko 240 mm u brdsko-planinskim predelima. Ipak, on upozorava da povećana količina padavina ne garantuje duži snežni pokrivač ili veći broj dana sa snegom.
U svetlu klimatskih promena, sve više zimskih padavina u nižim predelima dolazi u obliku kiše umesto snega. To je rezultat toplije atmosfere koja može zadržati veću količinu vodene pare. U situacijama kada se uspostave dovoljno hladni uslovi, moguće su epizode intenzivnih snežnih padavina.
Sovilj navodi Beograd kao primer gde su se značajno promenili uslovi za sneg. Tokom klimatološkog perioda od 1961. do 1990. godine beleženo je prosečno oko 43 dana godišnje sa snežnim pokrivačem, dok ih je tokom cele prošle godine bilo samo devet.
Iako prognoze ukazuju na topliju zimu bez dugotrajnih ekstremno hladnih perioda, Sovilj naglašava da to ne isključuje mogućnost kratkotrajnih prodora hladnog vazduha i pojava dvocifrenih minusa. On ističe da sezonske prognoze opisuju preovlađujući karakter tromesečnog perioda i ne mogu precizno predvideti pojedinačne prodore hladnog vazduha.
Prema aktuelnim izgledima za sezonu koja dolazi, najizraženiji zimski uslovi očekuju se u planinskim predelima Srbije i pojedinim kotlinama jugozapadnog dela zemlje. Na Kopaoniku se godišnje beleži oko 160 dana sa snežnim pokrivačem, dok su slični podaci za Crni Vrh oko 117 dana i Zlatibor oko 107 dana.
U Beogradu srednji datum prvog snega pada na 23. novembar, a formiranje prvog snežnog pokrivača obično se dešava do 3. decembra; međutim, ti datumi predstavljaju klimatološke prosekne vrednosti i ne garantuju kada će sneg zapravo pasti.
Na kraju svog izlaganja Sovilj napominje kako istorijski podaci ukazuju na mogućnost veoma obilnih snežnih epizoda u Beogradu; tako su mesečni rekordi visine snežnog pokrivača dostigli čak 80 cm u februaru 1962. godine.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
