BRISEL – Evropska komesarka za proširenje Marta Kos našla se u središtu skandala nakon tvrdnji slovenačke evroposlanice Romane Tomc da je bila aktivna saradnica jugoslovenske tajne policije Udbe. Kao ključni dokaz navodi se knjiga istraživača Igora Omerze, kao i dokumentacija koja se navodno nalazi u Arhivu Srbije u Beogradu. Grupa Evropske narodne stranke (EPP) zahteva hitno saslušanje, ističući da je Kosova lagala poslanike tokom procesa imenovanja. Situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da Marta Kos nadzire put Srbije ka EU, dok istovremeno Srbija poseduje arhive koji mogu potvrditi ili demantovati njenu saradnju sa tajnim službama. U aprilu 2026. godine, integritet Evropske komisije stavljen je na ozbiljan test, a opozicija u Sloveniji već traži njenu neopozivu ostavku.
Zapisnik o ugroženom integritetu:
-
Dokazni materijal: Knjiga „Komesarka“ i arhivski spisi uneti su kao „krunski dokazi o spornoj prošlosti zvaničnice“.
-
Procesna nepravilnost: Tvrdnja o laganju pred Evropskim parlamentom identifikovana je kao „teška povreda procedure imenovanja“.
-
Institucionalna odgovornost: Odbrana EK koja se poziva na „bezbednosne provere“ označena je kao „zapisnik o propustu unutrašnje kontrole“ 2026. godine.
Umesto jasnih odgovora, poslanici su od Kosove dobili šturu „garanciju“ da je sasvim „prikladna za funkciju koju obavlja“, piše RT i dodaje da „je zahtev za novo saslušanje, usklađen sa predsednikom EPP Manfredom Veberom, predsednikom Odbora za spoljne poslove EP iz redova EPP Dejvidom Makelisterom i koordinatorom grupe u odboru Mihaelom Galerom“. Veber je naglasio da se ne radi o unapred donetoj presudi, ali da sva otvorena pitanja treba razjasniti.
– Ona mora da se pojavi u Evropskom parlamentu i odgovori na pitanja radi očuvanja integriteta i kredibilnosti EK – veli Veber.
Kosova je u ponedeljak saslušana u Briselu i negirala je optužbe.
– Nikada nisam bila saradnica ni doušnik jugoslovenskih tajnih službi. Smatram da sam veoma autonomna i kredibilna osoba – rekla je dodavši da je politika EK prema Srbiji stroga.
Priznala je, ipak, da se njeno ime pojavilo na listi Udbe, kao i imena brojnih članova slovenačke vlade, poslanika EP i hiljada ljudi iz Slovenije, „ali da nije tačno razumela, šta to znači“. Odbacila sve optužbe da je 2024. godine lagala u vezi navodne saradnje sa nekadašnjom jugoslovenskom tajnom službom.
Letonski evroposlanik iz ECR i slovenački evroposlanici EPP Milan Zver, Branko Grims i Matej Tonin, kažu da „je Kosova, zbog navodne saradnje sa jugoslovenskom tajnom službom, bezbednosni rizik za EU, jer ti dokumenti mogu biti upotrebljeni protiv nje“. Pozvali su se na činjenicu da se arhivi čuvaju i u državi kandidatu za članstvo u EU, Srbiji, za čiju je integraciju upravo ona nadležna.
Pošto je tada slovenjgradski centar ukinut, poslednji izveštaj Kosove, tada pod imenom Blanka, sačuvan u arhivu Slovenije, sastavljen je u centru Udbe za grad Maribor. Omerza ističe da Kosova u nekadašnjoj tajnoj Centralnoj aktivnoj evidenciji (CAE, udba.net) ima šifru registrovanog informatora Udbe 14000 i lični broj: 5448. Ta evidencija je datirana za 1987. godinu, a budući da su u Sloveniji svi papiri za prethodne i potonje godine uništeni uoči promene političkog sistema, moguće je da je bila registrovana kao „udbašica“ već godinu, ili dve. U vreme kada je bila tajna saradnica Službe DB, njen zadatak bio je da analizira i izveštava o radu radio-stanice Dojče vele u Kelnu. Kodno ime operacije bilo je Struna.
Kosova je pomno pratila i potkazivala Alojza Lamprea, rukovodioca slovenačke sekcije nemačkog radija. Opisivala je rad i brojnih drugih zaposlenih u tom radiju koji su dolazili iz Slovenije, a koje je Udba potom „vrbovala“ da i sami špijuniraju delatnike slovenačkog odeljenja nemačkog radija.
M. D.
