Prema zvaničnim podacima italijanskog statističkog zavoda ,,ISTAT“, Italija je 2025. godine zabeležila najmanji broj rođenja od svog ujedinjenja 1861. godine. Samo 355.000 beba je došlo na svet, dok je umrlo 652.000 ljudi. Prirodni priraštaj je negativan za gotovo 300.000 duša, a stopa fertiliteta pala je na istorijski minimum od 1,14 deteta po ženi – daleko ispod 2,1 neophodnih za opstanak naroda.
Ovi brutalni brojevi, koje je ,,ISTAT“ objavio krajem marta 2026. godine, nisu privremena anomalija već posledica decenijskog trenda. Na Sardiniji je fertilitet pao na samo 0,85, a čitavi regioni na jugu i ostrvima suočavaju se sa depopulacijom. Prosečna starost majke pri porođaju dostigla je 32,7 godina, što svedoči o sistematskom odlaganju rađanja.
Italija je postala ogledalo savremenog zapadnog društva u kome su karijera, konzumerizam i individualizam potisnuli tradicionalne vrednosti porodice i nastavka roda. Visoki troškovi stanovanja i podizanja dece, nesigurnost posla i kultura u kojoj se dete doživljava kao teret, a ne kao blagoslov, doveli su do ove nacionalne tragedije, upozorava ,,ISTAT“.
Iako vlada premijerke Đorđe Meloni pokušava da stimuliše natalitet kroz bonuse za bebe i poreske olakšice, mere za sada ne daju željene rezultate. Bez velikog priliva migranata, koji su prošle godine sprečili još drastičniji pad, italijansko stanovništvo bi se smanjivalo alarmantnom brzinom.
Ova demografska kriza nosi teške posledice, smanjenje radne snage, urušavanje penzijskog sistema, starenje društva i nestajanje čitavih krajeva. Italija je tako postala najjasniji znak upozorenja za sve evropske narode.
Umesto snažnijih mera za podsticanje nataliteta domaćeg stanovništva, italijanske vlasti se sve više oslanjaju na imigraciju kao rešenje za manjak radne snage i demografske praznine. Stranci i migranti već popunjavaju radna mesta, škole i naselja koja ostaju prazna zbog niskog nataliteta.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj trend zabrinjava čitavu Evropu, jer pokazuje da ni najbogatije zapadne zemlje nisu imune na duboku demografsku krizu. Problem postaje još ozbiljniji kada se umesto stvaranja uslova za rađanje sopstvene dece kao glavni odgovor nameće uvoz radne snage.
Piše: Stefan Stojanović
