Novi Talas Optužnica protiv Srba na Kosovu
Kosovski režim na čelu s Aljbínom Kurtijem pokrenuo je novi talas pravnih postupaka protiv Srba, optužujući ih za navodne ratne zločine. Ove optužbe ponovo su aktivirale slučaj Račak, koji se koristi kao ključni argument u političkim i pravnim prilikama više od 25 godina.
Iz Prištine su, nakon višegodišnje pauze, hapšeni Srbi zbog navodnog učešća u događajima koji su se odigrali 15. januara 1999. godine u opštini Štimlje. Tada se desio sukob između pripadnika srpske policije i albanskih terorista, koji je, kako se kasnije ispostavilo, bio osnovan na lažnim tvrdnjama.
Danica Marinković, istražna sudija koja je istraživala slučaj Račak 1999. godine, izjavila je da su nove optužbe bez osnova. U Haškom tribunalu, nijedan pripadnik srpske policije nije bio optužen niti osuđen zbog tih događaja. Marinkovićeva je naglasila da Priština pokušava da manipuliše sudskom praksom i pronađe nove „svedoke“ kako bi potvrdila optužbe koje su već odbačene.
„Bezobrazluk je hapšiti ljude nakon 27 godina. Račak je bio antiteroristička akcija i svi znamo pravu istinu o tom događaju“, izjavila je ona. Takođe, istakla je da je nejasno na osnovu kojih dokaza su hapšenja izvršena, dok je naglasila da su pripadnici sigurnosnih snaga postupali po zakonitom naređenju.
Politički Motivisani Postupci
Dragan Pašić, advokat i bivši vojni tužilac, ukazao je na to da su postupci u Prištini bez pravnog uporišta. Prema njegovim rečima, optužbe ne mogu biti zasnovane na novinskim arhivima, već samo na konkretnoj pravnoj osnovi. On smatra da je korišćenje slike iz arhive Agencije Asošijejted pres više politički nego pravni manevar.
Marinkovićeva naglašava da Priština kreira novu sudsku praksu sa ciljem da se izvrši pritisak na srpske pripadnike policije koji su radili svoj posao u skladu sa zakonom. Ona je dodala da čak i svedoci iz redova albanske strane pred Haškim tribunalom su potvrdili da se u Račku borila OVK, naglašavajući da je istina potpuno drugačija od zvanične priče.
Kontekst Slučaja Račak
Slučaj Račak postao je ključni trenutak u potenciranju sukoba na Kosovu. Tadašnji šef misije OEBS na Kosovu, Vilijam Voker, optužio je srpske snage za masakr, bez adekvatnih dokaza. U stvarnosti, radilo se o borbenim operacijama protiv terorista. Akcija srpskih snaga bila je odgovor na prethodne napade OVK.
U okviru nedavno pokrenutog postupka, petorica uhapšenih Srba zadržana su u pritvoru do 30 dana, dok su uhapšeni bili ili pripadnici penzionisanih jedinica MUP-a Srbije, ili pojedinci koji nikada nisu ni bili mobilisani. Advokat jednog od uhapšenih, Miloš Nikolić, naglasio je da je njegov klijent nevin.
Pritisak i Drugi Postupci
Kancelarija za Kosovo i Metohiju upozorila je na politički motivisano hapšenje, dok iz Srpske liste ističu da uhapšeni Srbi ne bi živeli na Kosovu i Metohiji da su bili umočeni u bilo kakve zločine. Otvoreni postupak protiv 20 Srba zakazan je za 20. jul, dodatno naglašavajući pravni pritisak na Srbe u ovom turbulentnom vremenu.
Ova situacija ukazuje na sve veći izazov preživljavanja i pravne borbe Srba na Kosovu, koji se suočavaju s neprestanim pravnim i političkim pritiscima.
Izvor: www.novosti.rs
