Politika i odgovornost: Analiza medijske propagande
U političkom diskursu često se susreće obrazac koji se ponavlja bez obzira na kontekst ili zemlju. Kada argumenti postanu nedovoljni, javnosti se nudi propaganda. U situacijama kada se ne može pružiti odgovor, počinju optužbe, a kada se postavi pitanje odgovornosti, najlakše je pronaći novog „krivca“.
Upoznati smo s tim trendom i u prethodnim godinama, posebno u crnogorskoj političkoj sceni, gde se stvara narativ o kriminalizaciji Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja. Kritika političara kao legitimna aktivnost u demokratskom društvu ovde nije problematična. Međutim, zabrinjavajuće je što se stalno fokusira na jednu ispolitizovanu temu dok se izbegavaju pitanja koja se tiču nasleđa političke, ekonomske i bezbednosne situacije prethodnog režima u Crnoj Gori.
Postavlja se ključno pitanje: zašto napadi na Vučića često bivaju pojačani kada se otvore teme koje se odnose na bivši režim?
Medijska ofanziva i politički obrasci
Svaki put kada se pokrenu teme poput Telekoma, šverca cigareta ili finansijskih afera vezanih za Prvu banku, medijska ofanziva prema Srbiji doživi uspon. Ovaj obrazac nije slučajan. Telekom predstavlja simbol sistema gde su politička moć, ekonomski interesi i državni resursi bili nerazdvojno povezani. Prva banka nije samo finansijska institucija; ona ilustruje vezu između vlasti i privilegovanih ekonomskih grupacija.
Lakše je usmeriti kritiku na Vučića nego istražiti ko je ostvarivao profit od Telekoma. Koncentracija na sukobe na političkoj sceni odvraća pažnju od starih, ali važnih pitanja.
Kriminalizacija kao unutrašnja politička strategija
Zanimljivo je kako se u regionu razvijaju različiti narativi prema Srbiji, ali je prepoznatljiv samo jedan koji nosi izrazito kriminalizujuću konotaciju. U Zagrebu se razgovara o regionalnoj politici i ratnoj prošlosti, dok se u Sarajevu fokusira na odnose sa Republikom Srpskom. Sa druge strane, iz Crne Gore stvara se slika o Vučiću i njegovom bratu kao simbolima kriminala.
To što se nudi ovakav narativ nije ništa drugo nego politička strategija koja ima za cilj preusmeravanje pažnje sa ključnih pitanja u Crnoj Gori. Napadi na Vučiće služe kao sredstvo za održavanje statusa quo i relativizaciju svega što se dešavalo tokom tri decenije prethodnog režima.
Posledice medijske manipulacije
Ovaj fenomen nije samo problem za Srbiju, već i za samu Crnu Goru. Ako se građani uvere da su Vučići i Đukanovići isti, tada se brišu linije odgovornosti. Ovo dovodi do razvodnjavanja političke odgovornosti i stvaranja konfuzije koja onemogućava jasan dijalog o stvarnim problemima, uključujući telekomunikacije, bankarstvo ili organizovane kriminalne grupe.
Posebno je važno istaći da su kavački i škaljarski klanovi nastali u Crnoj Gori, ne u Srbiji. Njihova formacija i uspon dogodili su se u kontekstu potpune kontrole vlasti nad institucijama.
Zaključak
Dok se intenzivno vodi medijski rat, najbitnije pitanje ostaje: da li je kriminalizacija braće Vučić bila strategija da se skrene pažnja sa višegodišnjeg lošeg nasleđa u Crnoj Gori? Bez obzira na to koliko će propaganda trajati, istina i činjenice su neodvojive i neminovno će se probiti na površinu. Kroz sve kontroverze i optužbe, ključna pitanja o odgovornosti bivšeg režima i dalje čekaju svoj odgovor.
Izvor: www.novosti.rs
