Kir Starmer: Politička karijera u senki popularnosti
Premijer Velike Britanije, Kir Starmer, na rubu je ostavke i suočava se sa statusom jednog od najnepopularnijih lidera u modernoj britanskoj istoriji. Njegova politička karijera doživela je značajan preokret od trenutka kada je 2024. godine doveo Laburističku partiju do impresivne pobede, okončavši tako 14 godina vlasti konzervativaca.
Na početku svog mandata, Starmer je uživao ogromnu podršku, osvajajući 174 poslanička mesta i dajući obećanje o promenama nakon dužeg vladanja konzervativaca. Međutim, koliko je brzo došao do vrha, toliko su brzo počeli da se javljaju problemi. Samo mesec dana nakon pobede, njegova neto popularnost srozala se sa pozitivnih sedam na nulu, a 52% građana, prema anketama Ipsosa, smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Prema podacima istraživanja „Jugova“, Starmerov neto rejting iznosio je minus 48.
Godina 2026. bila je teška za Laburiste, koji su izgubili više od 1.400 mesta na lokalnim izborima, nakon što su se nedavno suočili s gubitkom od 187 mesta u Engleskoj. Ovaj poraz izazvao je opoziv podrške Starmeru, a zahtevi za njegovu ostavku dolazili su iz redova njegove stranke, pored opozicije.
Jedan od ključnih faktora nezadovoljstva javnosti odnosio se na ekonomske mere njegove vlade. Nakon preuzimanja vlasti, Starmer je u javnim finansijama otkrio deficit od 22 milijarde funti, što je dovelo do niza nepopularnih odluka, uključujući povećanje poreza na dohodak, dividende i poreske obaveze za poslodavce. Kritičari su ukazivali na učestalo uvođenje novih poreza ili povećanje postojećih, gotovo na svaka deset dana.
Pored ekonomske krize koja je pogodila zemlju, Starmerova administracija suočila se i s izazovima u oblasti socijalnih davanja. Mnogi su bili zgroženi pokušajem smanjenja pomoći za grejanje penzionerima usred rastuće inflacije i cena energenata.
Pitanja slobode govora i migracija dodatno su doprinela rastućem nezadovoljstvu. Nakon nereda sa antimigrantskom tematikom 2024. godine, hiljade su uhapšene zbog objava na društvenim mrežama, dok su neki osuđeni počeli da se puštaju kako bi se oslobodio prostor za pritvaranje učesnika nereda. Starmer je zbog toga dobio etiketu „dvostruki Kir“, s optužbama da se više fokusira na kontrolu javnog govora nego na borbu protiv ozbiljnog kriminala.
Još jedno sporno pitanje postala je njegova politika prema Palestini. U početku je podržao stroge mere Izraela prema Gaz u, da bi kasnije stao uz prekid vatre i rešenje koje podrazumeva postojanje dve države. Međutim, proglašavanje pokreta „Palestinska akcija“ terorističkom organizacijom izazvalo je podelu među glasačima, posebno među levičarima i muslimanskim biračima.
Starmerova situacija dodatno se pogoršala nedavnom aferom vezanom za Piter Mandelsona, njegovog bivšeg izaslanika u Sjedinjenim Američkim Državama. Mandelson je smenjen zbog veza s osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom, što je izazvalo sumnju u rukovođenje kabineta.
Na stranoj sceni, Starmer je bio čvrst saveznik Ukrajine i otvoreni kritičar Rusije, ali ta stava nisu donela značajniju podršku građana, koji su više brinuli o svakodnevnim pitanjima poput životnog standarda i stanja javnih službi.
Mnogi analitičari smatraju da pad Starmerove popularnosti nije samo rezultat političkih odluka, već i njegovog načina vođenja. Često se opisuje kao neharizmatičan i distanciran, što je doprinelo rastući osećaj među laburistima da bi promena lidera mogla omogućiti povratak izgubljene podrške u javnosti.
Izvor: www.novosti.rs
