Tokom priprema za vojnu vežbu Cold Response 2026, koja se održala u Norveškoj i Finskoj, američki marinci suočili su se sa ozbiljnim problemima vezanim za obuću. U vežbi je učestvovalo više od 25.000 vojnika, među kojima je bilo oko 3.000 američkih marinaca iz Drugog marinskog ekspedicijskog korpusa iz Severne Karoline.
Prema informacijama koje je objavio Newsweek, problemi sa obućom bili su toliko ozbiljni da su neki marinci morali biti povučeni sa terena. Norveška vojska je pružila pomoć američkim vojnicima tako što im je omogućila pristup lokalno dostupnoj obući, uključujući čizme M77 koje koriste decenijama. Američki marinci su potvrdili da su koristili mehanizam podrške zemlje domaćina kako bi nabavili čizme uz pomoć američkog novca, naglašavajući da norveška vojska nije kupovala ili donirala obuću.
Interna vojna procena iz 2026. godine ukazuje na „značajne nedostatke“ u specijalizovanim čizmama za ekstremno hladno vreme, posebno kod modela Intense Cold Weather Boots američke kompanije Belleville Boot Co. Problemi sa obućom nisu se odnosili samo na neudobnost; neispravna obuća može povećati rizik od promrzlina i hipotermije tokom dugotrajnog boravka na arktičkoj hladnoći.
Nakon povratka marinaca iz Norveške, američka vojska započela je pregled zaliha istih čizama u bazi Camp Lejeune u Severnoj Karolini. Tokom inspekcije u aprilu pregledano je 2.642 čizama, od kojih je kod 183 pronađeno nedostataka, što predstavlja oko 6,9 posto pregledanih primeraka. U julu su rezultati bili još lošiji; od 1.781 pregledane čizme, čak 355 ih je imalo nedostatke, što znači gotovo 20 posto.
Ukupno su tokom dve inspekcije pregledane 4.423 čizme i otkriveno je da je njih 538 označeno kao neispravne. Ukupna stopa nedostataka iznosila je nešto više od 12 posto, dok se u industriji smatra da bi normalna stopa trebala biti između dva i tri posto. Marinski korpus potvrdio je ove podatke i najavio plan za zamenu problematičnih primeraka.
Kompanija Belleville Boot Co., koja snabdeva američku vojsku obućom još od Prvog svetskog rata, potvrdila je saradnju s marincima kako bi rešila navedene probleme i naglasila svoju posvećenost poboljšanju kvaliteta proizvoda.
Ovaj slučaj otvorio je šira pitanja o načinu na koji američka vojska nabavlja obuću. Prema važećim pravilima, Pentagon već decenijama troši sredstva za vojnu obuću isključivo na proizvode domaće proizvodnje uz određene izuzetke kako bi održao domaću industrijsku bazu i smanjio zavisnost od stranih dobavljača.
Međutim, neki zakonodavci predlažu dodatno pooštravanje pravila kroz BOOTS Act koji bi ograničio mogućnost nošenja alternativnih modela čizama ako nisu proizvedeni u SAD-u od propisanih materijala. Slučaj iz Norveške pruža nove argumente protivnicima takvih ograničenja.
Jedan zvaničnik Pentagona izjavio je: „Samo zato što nešto dolazi iz Amerike ne znači nužno da dobijamo kvalitet.“
Osim kvaliteta proizvoda, analize upozoravaju na potencijalne probleme sa količinom proizvodnje u slučaju većeg sukoba. Jedna ranija simulacija pokazala je da bi tokom rata bilo potrebno nabaviti dodatnih 456.000 pari godišnje kako bi godišnja proizvodnja dostigla oko 981.000 pari.
Druga interna analiza zaključuje da trenutni kapaciteti američkih proizvođača ne bi mogli zadovoljiti potražnju oružanih snaga koja može dostići do 4,2 miliona pari godišnje pod mirnodopskim uslovima.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: nportal.novosti.rs
