Netransparentno formiranje cena bolničkih lekova u Austriji dovelo je do toga da ta zemlja za najskuplje terapije u proseku plaća 17,2% više od evropskog proseka, dok se čak 85% analiziranih lekova nalazi u najvišem cenovnom kvartilu u Evropi. Kako prenosi austrijski „Der Standard“, državna zdravstvena agencija GÖG upozorava da je Austrija jedina članica Evropske unije bez jasne regulacije cena bolničkih lekova, a sistem dodatno zamagljuju tajni rabati koje farmaceutske kompanije odobravaju bolnicama. Tako se dolazi do apsurdne situacije da se ni za najskuplje lekove, poput Keytrude, ne zna kolika je stvarna cena koju na kraju plaća država.
Studija agencije GÖG iz 2021. godine, na koju se poziva „Der Standard“, pokazala je razmere problema. Analizirani su najskuplji lekovi koji najviše opterećuju bolničke budžete, pre svega onkološke terapije i lekovi za retke bolesti i utvrđeno je da Austrija nema centralni mehanizam kontrole kakav postoji u drugim državama EU. Dok su u ambulantnom sektoru cene strogo uređene, bolnice, koje su u nadležnosti pokrajina, same pregovaraju sa proizvođačima, što dovodi do velikih razlika, neujednačenih uslova i potpunog manjka transparentnosti.
Poseban problem predstavljaju tajni rabati, takozvani „vertrauliche Rabatte“. Farmaceutske kompanije unapred ugrađuju očekivane popuste u visoke javne cene, pa zvanične liste rastu, dok stvarni trošak ostaje skriven od javnosti i poreskih obveznika. Kao primer se navodi Keytruda (pembrolizumab) kompanije Merck, lek koji Austriju košta više od bilo kog drugog sa stotinama miliona evra godišnje, dok je njegova stvarna cena posle rabata i dalje strogo čuvana tajna.
Kako upozorava „Der Standard“, ovakav model nije samo austrijski problem, već simptom šire evropske slabosti. Farmaceutske kompanije koriste razuđenost i neusklađenost zdravstvenih sistema kako bi maksimalno povećale profit, dok pacijenti i poreski obveznici ostaju bez jasnog uvida u to koliko se zaista plaća lečenje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj ogoljava duboku slabost austrijskog zdravstvenog sistema, koji dopušta da se najskuplji bolnički lekovi nabavljaju u atmosferi netransparentnosti i tajnih dogovora. Država koja važi za uređenu i bogatu ne bi smela da dozvoli da stvarne cene terapija ostanu skrivene ni od javnosti ni od poreskih obveznika. Ako se za lekove od kojih zavise ljudski životi plaća više nego gotovo bilo gde u Evropi, a pri tome niko ne može jasno da kaže koliki je konačan račun, onda to više nije pitanje tržišta, već ozbiljan institucionalni problem. Austrija se u ovom slučaju ne pokazuje kao uzor efikasnosti, već kao primer kako farmaceutski interesi mogu da nadvladaju javni interes.
Piše: Nina Stojanović
