U istraživanju koje su sproveli naučnici iz nemačkog Helmholtz-Zentrum Dresden-Rossendorf (HZDR) i Univerziteta u Granadi, otkriveno je da mikroorganizmi mogu stabilizovati uranijum u kontaminiranoj vodi, čime se otvara mogućnost za efikasnije metode sanacije zagađenja. Ova studija, objavljena u časopisu „Nature Communications“, pokazuje kako određene bakterije, pod specifičnim uslovima, mogu pretvoriti toksični uranijum u stabilna hemijska jedinjenja.
Rudnik u kojem se vrše istraživanja zatvoren je 1990. godine, a od tada se sprovode skupi procesi sanacije zagađenja. Nakon zatvaranja, podzemni hodnici rudnika su se ispunili vodom koja zahteva neprekidno prečišćavanje. Poznato je da uranijum, kao izrazito radioaktivan element, može izazvati ozbiljna oštećenja kod ljudi i drugih živih bića kada se unese putem kontaminirane vode.
Iako je uranijum opasan, istraživanje je pokazalo da su neki mikroorganizmi uspeli da opstanu u ovim ekstremnim uslovima. Bakterije su, koristeći glicerol kao izvor hrane, uspele da pretvore rastvoreni uranijum u stabilno hemijsko jedinjenje. Mikrobiolog Evelin Kravču-Barš iz HZDR-a objašnjava da su prethodna istraživanja pokazala kako bakterije mogu koristiti uranijum u svom metabolizmu, a sada su prvi put dokazali da mogu pretvoriti toksični uranijum u manje opasan oblik.
Eksperimenti su započeli uzorcima vode prikupljenim na ulazu u postrojenje za prečišćavanje rudnika Wismut GmbH Schlema-Alberoda. Tim je nastojao da reprodukuje prirodne uslove u kojima bakterije žive, s obzirom na to da na dubini od oko 2.000 metara obično ima vrlo malo kiseonika. Kada su bakterije inkubirane uz dodatak glicerola, otkriveno je da su one pretvarale uranijum u njegov petovalentni oblik, što omogućava da se uranijum „zaključa“ u stabilnim mineralnim jedinjenjima.
Nakon 130 dana, u uzorcima je ostalo samo pet procenata prvobitne količine uranijuma. Ovaj proces ne samo da je vezivao uranijum za ćelijske zidove bakterija, već je i značajan deo uranijuma bio u retkom petovalentnom obliku, što je olakšalo stvaranje jedinjenja FeU(V)O₄. Ovo hemijsko jedinjenje, iako poznato nauci, do sada nije imalo uobičajeni naziv.
Istraživači ističu da bi bioremedijacija mogla postati isplativija alternativa klasičnim metodama prečišćavanja vode. Biološke metode su pokazale potencijal u smanjenju koncentracije uranijuma, čime se izbegava stvaranje sekundarnog toksičnog mulja. Ove bakterije bi mogle postati ključni saveznici u borbi protiv radioaktivnog zagađenja, ne samo u Nemačkoj, već i širom sveta.
Iako su rezultati dobijeni u specifičnim uslovima jednog rudnika, procesi otkriveni u ovom istraživanju mogli bi biti primenljivi i na druge vrste kontaminiranih voda. Ipak, kako naglašava Kravču-Barš, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri bakterije mogu da se koriste za bezbednu i efikasnu sanaciju područja zagađenih uranijumom.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
