Dvadeset godina od referenduma o nezavisnosti Crne Gore: Srpski narod na raskrsnici
U jeku dvadesetogodišnjice referenduma o nezavisnosti Crne Gore, srpski narod se suočava sa dubokim razočaranjem, osećajući da je izgubljena budućnost i tradicija. Novi pristup, koji se zove „pro-ustaški Montenegro“, u velikoj meri odstupa od istorijskih vrednosti i identiteta Crne Gore, kako ga je oblikovao Njegoš.
U ovoj temi posebno se ističe „Bela knjiga“, zbornik dokumenata koji je 2007. godine priredio istoričar i publicista Jovan Markuš, nekadašnji gradonačelnik Cetinja. Ovaj opsežan rad od više od 1.290 stranica obuhvata detalje o manipulacijama, pritiscima i krađi glasova, koji su omogućili tadašnjem režimu Mila Đukanovića da sa 55,5 odsto glasova ostvari nezavisnost.
Referendum, umesto da bude proslava demokratije, postao je simbol autoritarizma, uz asocijaciju na nasilje i manipulaciju u totalitarnim režimima. Sprega mafije i službi bezbednosti, finansirana novcem od šverca cigareta i kokaina, odlučila je o sudbini nekadašnje „Srpske Sparte“.
Finansijski aspekt: Šverc kao stub nezavisnosti
Tokom ratnih devedesetih, Crna Gora je postala ključna tačka za šverc cigareta prema Evropi. Đukanovićevo okruženje je kontrolisalo ogromne finansijske tokove, a italijanski istražitelji su se godinama bavili razotkrivanjem kriminalnih mreža koje su zarađivale milione.
Nezavisnost Crne Gore bila je ključna za Đukanovića kako bi izbegao progon od strane italijanskog pravosuđa. Crnu Goru je predao stranim centrima moći, a njen put ka NATO-u 2017. godine dodatno je naglasio antisrpske tenzije.
Tokovi novca sa švercom cigareta i kasnije kokaina korišćeni su i za finansiranje kampanje za nezavisnost. Donacije su dolazile i iz „crnih fondova“ Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), obezbeđujući sredstva za aktiviste, medije i lobističke firme.
Novac je, kako se ističe u „Beloj knjizi“, upumpavan i u zajednice manjinskih naroda, ali Srbi iz Crne Gore, koji su imali pravo glasa, često su bili isključeni iz procesa. Rezultat glasanja bio je unapred poznat.
Ucenjivanje i manipulacija: Metode na delu
Dok su se Srbi u Crnoj Gori suočavali sa preprekama prilikom glasanja, posebno izbeglice sa Kosova i Metohije bile su potpuno isključene. Međutim, Mašan Bušković, srpski aktivista, odbio je ucenjivanje i glasao je po svojoj savesti, uprkos pritiscima.
Mnoge slične situacije zabeležene su tokom referenduma, uključujući pritisak na javne službenike i učitelje da glasaju za nezavisnost ili rizikuju gubitak posla. Praksa kupovine glasova bila je široko rasprostranjena, uz sumnje u vođenje evidencije birača.
Atmosfera napetosti na dan referenduma
Na dan referenduma, 21. maja 2006. godine, atmosfera je bila napeta, a zabeleženi su incidenti na Cetinju, gde su pripadnici oružanih formacija pripremali napade na srpske institucije. Iako je izlaznost bila visoka, došlo je do niza nelogičnosti u brojanju glasova i sumnji u integritet izbornog procesa.
Unionistički blok, sa Predragom Bulatovićem na čelu, podneo je brojne prigovore na rezultate, ali su oni većinom odbijeni. Uz nedostatak pravne podrške iz Srbije, a uz pritisak međunarodne zajednice, novi sistem vlasti u Crnoj Gori bio je uspostavljen.
Javni akteri i medijski pritisak
Kampanja za nezavisnost nije se oslanjala samo na finansijske elemente, već i na jaču medijsku i kulturnu podršku. Brojne javne ličnosti, sportisti i umetnici pridružili su se Đukanoviću u pozivima na „istorijski trenutak“, podsećajući na sumnjugestve koje se postavljaju na njihov račun.
Uprkos tome, sve što se danas dešava u Crnoj Gori, uključujući promene zakona i antisrpske kampanje, potiče iz istih korena koje su postavljene tokom referenduma.
- maj 2006. godine označio je kulminaciju političkih nesuglasica, ostavljajući srpski narod na raskrsnici između tradicionalnih vrednosti i novih, suprotstavljenih ideologija.
Izvor: www.novosti.rs
