Grad Beograd doneo je odluku o prosečnoj ceni kvadrata nepokretnosti za obračun poreza u 2026. godini, što će prosečnom građaninu povećati porez za oko 5 do 5,45 odsto, dok su lokalne administrativne takse usklađene sa rastom potrošačkih cena.
Na sednici Skupštine Grada Beograda usvojene su izmene Odluke o lokalnim administrativnim taksama, kao i odluka o utvrđivanju prosečne cene kvadrata nepokretnosti za potrebe obračuna poreza na imovinu za 2026. godinu.
Kako je objasnila gradska sekretarka za finansije Katarina Čubrić, administrativne takse su usklađene sa indeksom rasta potrošačkih cena na malo. „Praktično smo uskladili prošlogodišnje lokalne administrativne takse sa inflacijom, odnosno rastom potrošačkih cena“, rekla je Čubrić, dodajući da se odluka donosi svake godine do 31. oktobra.
Povećanje poreza na imovinu
Prosečna cena kvadrata nepokretnosti, koja se koristi za obračun poreza na imovinu, raste između 5 i 5,45 odsto u 2026. godini. Prema Čubrić, ovo povećanje reflektuje realno stanje na tržištu nekretnina. „Cene stanova su značajno porasle, posebno u centralnim zonama, dok je rast cena stambenih kuća i poslovnog prostora bio nešto manji“, precizirala je.
Grad Beograd ima 14 poreskih zona, a prosečne cene se određuju na osnovu cena ostvarenih u prometu tokom godine. Odluka mora biti doneta najkasnije do 30. novembra, u skladu sa zakonom.
Pravila plaćanja i oslobođenja
Poreska obaveza nastaje od trenutka sticanja nepokretnosti i obračunava se proporcionalno do kraja godine. Oslobođenja od poreza primenjuju se striktno prema zakonski definisanim kriterijumima, uključujući državnu i javnu svojinu, kulturne i verske objekte, poljoprivrednu proizvodnju i infrastrukturu u javnoj svojini.
Strane ambasade i konzularna predstavništva oslobođene su poreza, osim ako koriste zgrade u komercijalne svrhe, dok se pravo na oslobođenje gubi ako se zemljište ili objekat iznajmljuju trećim licima.
Ekonomski efekti
Analitičari navode da povećanje poreza u skladu sa rastom tržišnih cena ima dvostruki efekat: povećava lokalni budžet, ali istovremeno nameće dodatni trošak građanima i investitorima. Za tržište nekretnina, ovo može značiti stabilizaciju rasta cena, jer veći porezi deluju kao faktor kontrole spekulativnih investicija.
U kontekstu globalne ekonomske situacije i energetske krize, stručnjaci upozoravaju da dodatni fiskalni pritisci mogu otežati kućne i poslovne budžete, posebno ukoliko se paralelno suočavaju sa rastom cena energenata i inflacijom. S druge strane, stabilni lokalni prihodi omogućavaju gradu finansiranje komunalnih i infrastrukturnih projekata, čime se podržava dugoročni razvoj i sigurnost gradskog budžeta.
M. T.
Foto: TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ
