U političkim i bezbednosnim krugovima Crne Gore aktuelna su razmatranja o mogućem približavanju odbrambenom formatu koji su uspostavili Hrvatska, Albanija i Kosovo. Prema informacijama dobijenim iz izvora bliskih ovim procesima, kontakti su već uspostavljeni, iako formalna odluka o pristupanju još uvek nije doneta. Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada se Srbija sve više predstavlja kao izvor političkog i bezbednosnog uticaja, od kojeg Crna Gora treba da se zaštiti.
Zajednička deklaracija o odbrambenoj saradnji, koju su potpisali Zagreb, Tirana i Priština u martu 2025. godine, mogla bi da dobije novog člana – Crnu Goru. Iako ne postoje javno dostupni dokumenti koji potvrđuju ovaj korak, već su uspostavljeni kontakti i zajedničke obuke između ovih aktera. Tokom 2026. godine, saradnja je prešla na operativni nivo, uključujući sastanke vojnih zvaničnika i dogovore o trilateralnim vojnim vežbama.
Crna Gora se već nalazi u okviru nekoliko paralelnih struktura, poput Američko-jadranske povelje A5, koja uključuje Sjedinjene Američke Države, Hrvatsku, Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, dok Kosovo učestvuje kao posmatrač. Ova platforma je označena kao ključna za jačanje regionalne otpornosti i civilno-vojne saradnje.
Međutim, pre nego što se Crna Gora formalno priključi ovom vojnom formatu, potrebno je stvoriti političke i društvene uslove. U zemlji gde se značajan deo stanovništva izjašnjava kao Srbi, otvoreno obrazloženje vojnog povezivanja sa Zagrebom, Tiranom i Prištinom moglo bi naići na otpor. U političkom i medijskom prostoru, Srbija se često predstavlja kao pretnja, što dodatno komplikuje situaciju.
Inicijativa za dublje povezivanje Crne Gore sa ovim regionalnim akterima nije isključivo lokalni projekat. Zapadne političke strukture takođe su zainteresovane za stvaranje stabilnijeg bezbednosnog prostora na Jadranu i zapadnom Balkanu, dok regionalni akteri vide Beograd kao prepreku svojim ciljevima.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja ponašanje političkih stranaka koje su došle na vlast zahvaljujući podršci srpskog biračkog tela. Njihova podrška ili odsustvo otpora moglo bi imati značajan uticaj na buduće odluke o vojnom povezivanju.
Uloga Srpske pravoslavne crkve takođe je ključna. Postoje krugovi unutar crkvenih struktura koji zagovaraju distancu od Beograda, a političko udaljavanje Crne Gore od Srbije biće teže sprovesti ukoliko postoji snažna veza između verujućeg naroda i Patrijaršije.
Zagreb, Tirana i Priština već su pokazali da ne nameravaju da ostave svoju deklaraciju na nivou političkog papira. U narednim mesecima, Crna Gora bi mogla postati deo ovog bezbednosnog okvira, ali unutrašnji politički rizici ostaju visoki sve dok značajan deo građana ne vidi Srbiju kao pretnju.
Borba za percepciju Srbije u crnogorskoj javnosti postaje jednako važna kao i razgovori na bezbednosnim forumima. Odnosi između Beograda i Podgorice sve više se oblikuju kroz ovu borbu, a ne samo kroz klasičnu diplomatiju.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
