Ulrike B., bivša direktorka Bremenske filijale nemačke savezne Kancelarije za migracije i izbeglice (BAMF), trajno je izgubila status državnog službenika i pravo na penziju. Upravni sud u Bremenu presudio je 2. aprila 2026. da je ona u 41 slučaju odala službenu tajnu prosledivši interne mejlove sa ličnim podacima 3.638 tražilaca azila i jednom advokatu za azil.
Ovaj slučaj je samo poslednji čin dugogodišnje afere koja je 2018. godine potresla čitavu Nemačku. Tada je otkriveno da je pod rukovodstvom Ulrike B. između 2013. i 2016. godine odobreno na hiljade azila, mediji su pisali o najmanje 1.200 sumnjivih slučajeva što je dovelo do ostavke tadašnje šefice celog BAMF-a Jutte Cordt. Skandal je bio toliko velik da je ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer morao da zamrzne sve azilne odluke u Bremenu i pokrene masovnu reviziju.
Krivični postupak protiv Ulrike B. i dvojice advokata 2021. godine se gotovo potpuno raspao. Od teških optužbi za sistematsku zloupotrebu ostalo je tek nekoliko formalnih prekršaja, a slučaj je okončan novčanom kaznom od 10.000 evra. BAMF ipak nije odustao: podneo je disciplinsku tužbu kako bi je potpuno izbacio iz službe i uskratio joj penziju, što je sud sada i potvrdio, prenose ,,Spiegel“, ,,Die Zeit“ i ,,Welt“.
Pored odavanja tajni, sud je utvrdio i da je bivša čelnica primala poklone od advokata, tablet i kafemat – što je dodatno otežalo njen položaj. Ulrike B. je priznala prosleđivanje mejlova, ali je poklone branila kao bezvredne. Presuda još nije konačna, moguća je žalba pred višim sudom, a razlozi odluke biće objavljeni nakon Vaskrsa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Korumpirani službenici u azilnim i viznim uredima širom Evrope naplaćuju „posebne tarife“ i primaju mito kako bi ubrzali, ili odobrili zahtev. Novac direktno završava u džepovima tih istih činovnika koji bi trebalo da rade u interesu države. Umesto pravde i reda, sistem je pretvoren u tržište na kome se azil i boravak prodaju po privatnoj ceni.
Piše: Stefan Stojanović
