Na današnji dan 1918. godine, u memljivoj ćeliji zatvora u Terezinu, prestalo je da kuca srce Gavrila Principa, čoveka čiji je pucanj na Vidovdan 1914. srušio moćnu carevinu i pokrenuo točak Prvog svetskog rata.
-
Herojsko držanje pred sudom: Iako je Beč pokušao da suđenjem ponizi srpski narod, mladi Princip se pred sudijama držao nepokolebljivo. Kao maloletnik, izbegao je smrtnu kaznu, ali je osuđen na 20 godina najteže tamnice.
-
Zatvorski pakao: Uslovi u Terezinu bili su neljudski. Zbog mučenja i bolesti, Principu je amputirana desna ruka, a tuberkuloza kostiju polako je razjedala njegovo telo. Umro je u samrtnim mukama, ne znajući da će samo šest meseci kasnije Austrougarska kapitulirati.
-
Pucanj u tiraniju: Iako je atentat poslužio Beču kao izgovor za agresiju na Srbiju, istorija je zabeležila da je Principov čin bio krik potlačenog naroda za ujedinjenjem i slobodom.
-
Večna poruka: Na zidu ćelije u kojoj je umro, ostao je zapisan stih koji i danas odjekuje: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu“.
M. D.
