Državna ceremonija sahrane vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija, koja je održana 3. jula, obeležena je prividnim jedinstvom među iranskim političkim i vojnim vrhom, dok se istovremeno produbljuju unutrašnje podele u zemlji. Hamnei je ubijen 28. februara u napadu koji su izveli SAD i Izrael, a njegovo odsustvo iz javnosti izazvalo je brojne spekulacije o stabilnosti vlasti.
Prema izvorima bliskim iranskim vlastima, četiri visoka zvaničnika i dva pripadnika Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ističu da se različite frakcije bore za uticaj u procesu izbora novog vrhovnog vođe, ajatolaha Modžtabu Hamneija. Ova pragmatična struja, uključujući visoke generala IRGC-a i predsednike parlamenta i Saveta bezbednosti, trenutno ima prednost, s obzirom na to da su lobirali za prekid vatre i pregovore sa SAD.
Mehdi Rahmati, analitičar blizak vladi, naglašava potrebu za velikim sporazumom koji bi uklonio pretnju rata i omogućio ekonomski prosperitet. „Ljudi samo žele da žive“, rekao je Rahmati. Iranski predsednik je potvrdio da je Modžtaba Hamnei odobrio odluku o postizanju diplomatskog sporazuma sa SAD, odbacujući pritiskanje manjine.
Međutim, njegovo odsustvo sa sahrane Alija Hamneija, kao i sa komemoracije za svoju suprugu i sina, izaziva zabrinutost o njegovoj sposobnosti da vodi zemlju. Bezbednosni zvaničnici su odbili njegovu želju da prisustvuje ceremoniji u Mešhedu, strahujući od mogućih napada.
Nakon sahrane, otvorene podele u iranskoj vlasti postale su još izraženije. Mohamed Bager Kalibaf, predsednik parlamenta, prekinut je tokom televizijskog nastupa dok je objašnjavao detalje sporazuma o prekidu vatre. Ovaj incident izazvao je pozive na smenu direktora državnog radiodifuznog servisa, koji dolazi iz ultratvrdolinijskog tabora.
Ministar spoljnih poslova Abas Arakči suočio se sa negodovanjem tokom posete šiitskom svetilištu u Iraku, gde su mu hodočasnici skandirali „smrt pomiriteljima“. Ovi događaji ukazuju na duboke podele između pragmatične i tvrdolinijske struje unutar iranskog političkog establišmenta, pri čemu jedni teže pregovorima sa SAD, dok drugi odbacuju bilo kakve ustupke.
Analiza Njujork tajmsa sugeriše da vojni vrh i pragmatični politički lideri trenutno imaju veću kontrolu nad procesom donošenja odluka, što može značiti promene u budućem pravcu iranske politike.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
