Nemačka je zvanično predstavila najveći svetski gasovod za zeleni vodonik – monumentalnu mrežu dugu 4.000 kilometara koja se proteže kroz pet zemalja: Nemačku, Francusku, Belgiju, Holandiju i Austriju. Kako prenosi European Hydrogen Backbone (EHB), ovaj projekat donosi 100 odsto čistu energiju iz vetra i sunca, potpuno zamenjuje tradicionalni prirodni gas, eliminiše 120 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i obezbeđuje pouzdan bezugljenični izvor za tešku industriju, označavajući prekretnicu u evropskoj dekarbonizaciji.
Nova infrastruktura, prema istom izveštaju, koristi postojeće gasovode za prirodni gas, čime se značajno smanjuju troškovi i vreme izgradnje. Zeleni vodonik će biti namenjen pretežno sektorima koje je najteže dekarbonizovati – proizvodnji čelika, hemijskoj industriji i teškom transportu – i time će ubrzati prelazak na potpuno čistu energiju širom Evrope.
Projekat je deo šire evropske inicijative European Hydrogen Backbone, u okviru koje nemački Hydrogen Core Network predviđa čak oko 9.000 kilometara do početka tridesetih godina. Nedavni korak, puštanje u rad prvih 400 kilometara pretvorenih gasovoda od strane operatora GASCADE u decembru prošle godine, pokazuje da se ambiciozni planovi postepeno pretvaraju u stvarnost.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Iako se ovaj projekat predstavlja kao istorijska prekretnica, postavlja se logično pitanje: da li je reč o realnoj energetskoj revoluciji ili o još jednoj skupoj iluziji i marketinškoj prevari? Zeleni vodonik je izuzetno skup za proizvodnju, gubi ogroman deo energije pri elektrolizi i transportu, a trenutne količine su zanemarljive u odnosu na ambicije. Većina sličnih projekata u Evropi kasni godinama, a procene smanjenja emisija od 120 miliona tona CO₂ deluju kao optimističke brojke za javnost. Umesto da rešava energetsku krizu, Evropa bi mogla da troši stotine milijardi evra na tehnologiju koja još uvek nije ekonomski isplativa ni pouzdana.
Piše: Nina Stojanović
