Francuski ministar finansija Rolan Leskir upozorio je na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se zemlja suočava, naglašavajući da Francuska „juri pravo u zid“ ukoliko ne obuzda svoj budžetski deficit. Ova izjava dolazi u trenutku kada se francuska privreda suočava sa padom i ubrzanjem inflacije.
Prema podacima Nacionalne agencije za statistiku, bruto domaći proizvod (BDP) je opao za 0,1 procenat u trećem kvartalu 2026. godine, nakon stagnacije u prethodna tri meseca i pada od 0,2 posto na početku godine. Godišnja stopa inflacije porasla je na 3,4 odsto u oktobru, što predstavlja najviši nivo od januara 2024. godine.
Leskir je istakao da se francuska ekonomija nalazi u stanju „zastoja“, što dodatno komplikuje situaciju za vladu predsednika Emanuela Makrona. U ključnim sektorima zabeležen je pad aktivnosti; izvoz je smanjen za 1,7 procenata zbog slabije prodaje u vazduhoplovnoj industriji na inostranim tržištima, dok su investicije opale za 0,6 procenata. Industrijska proizvodnja takođe beleži pad od 1,4 posto, a posebno zabrinjavajuće je što se proizvodnja automobila smanjuje već četvrti kvartal zaredom.
Francuska se suočava i sa javnim dugom koji iznosi oko 119 posto BDP-a, uz značajan budžetski deficit. Troškovi državnog zaduživanja su porasli nakon objavljivanja ovih podataka; prinos na desetogodišnje državne obveznice približio se nivou od pet procenata, što stvara dodatnu zabrinutost oko troškova servisiranja duga.
Pogoršanje ekonomskih izgleda pojačalo je pritisak na Makronovu vladu koja sprovodi mere štednje dok istovremeno povećava vojni budžet i izdvajanja za isporuke naoružanja Kijevu. U okviru budžeta za 2026. godinu planirano je povećanje vojnog budžeta za 6,7 milijardi evra uprkos rastućem dugu.
Vladine mere štednje izazvale su nemire širom zemlje koji su počeli protestima zbog nedostatka osoblja i pogoršanih uslova u jednoj srednjoj školi blizu Pariza. Demonstracije su brzo eskalirale; hiljade učenika zahtevalo je veća ulaganja u obrazovanje optužujući vlasti da prioritet daju vojsci umesto školama.
Nemiri su rezultirali nasiljem; izgrednici su pljačkali prodavnice i palili vozila te oštetili istorijsku zgradu gradske većnice u Limožu. Hiljade ljudi su uhapšene a stotine povređene tokom protesta koji podsećaju na pokret „Žutih prsluka“ iz 2018. godine.
Aktivisti i sindikati najavili su nove demonstracije koje će se održati ove subote, što je dovelo do mobilizacije 70.000 pripadnika snaga bezbednosti širom zemlje. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez upozorio je na „veoma visok rizik“ od nereda tokom ovih okupljanja.
Predsednik Makron krivicu za krizu kupovne moći prebacuje na američko-izraelski rat protiv Irana kao i blokadu Ormuskog moreuza koja utiče na rast cena goriva. Takođe optužuje društvene mreže da „narušavaju demokratiju“ širenjem snimaka protesta i nereda.
Kako se približavaju predsednički izbori 2027. godine, ekonomski problemi i kontinuirani nemiri dodatno otežavaju poziciju predsednika Makrona te komplikuju njegovo nastojanje da obezbedi parlamentarno odobrenje za budžet koji predviđa smanjenje deficita.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
