Đaci koji u septembru započinju prvi razred gimnazije suočiće se sa značajnim promenama u obrazovnom sistemu. Prema novom planu nastave i učenja, koji stupa na snagu od školske 2026/2027. godine, smanjiće se broj izbornih predmeta na jedan, a učenici će birati između dva ponuđena. Ova izmena podrazumeva i smanjenje broja časova, pa će novaci imati dva časa manje nedeljno u odnosu na starije razrede.
Stariji gimnazijalci, koji nastavljaju po starom sistemu, i dalje će imati dva izborna predmeta, što rezultira pretrpanijim rasporedom. Profesori se slažu da je trenutni broj časova preveliko opterećenje za učenike. Uvođenje obaveznih izbornih predmeta 2019. godine nije donelo očekivane rezultate, a mnogi nastavnici ističu da su organizacione poteškoće i nedostatak prostora u školama dodatni problemi.
Gimnazijski profesori ukazuju na to da je broj predmeta prevelik, a da učenici često imaju i po devet ili deset časova dnevno. Mnogi smatraju da su izborni predmeti, koji su uvedeni sa idejom projektne nastave, postali više teret nego korisni deo obrazovanja. Nedostatak udžbenika i kvalitetnog znanja iz ovih predmeta dodatno komplikuje situaciju.
U poređenju sa školama u inostranstvu, gde se nastava organizuje sa znatno manjim brojem predmeta, srpske gimnazije se suočavaju sa prekomernim opterećenjem. Na primer, britanski učenici imaju između šest i osam predmeta, dok u Srbiji klasične gimnazije nude između 15 i 18 predmeta, što dodatno opterećuje učenike.
Direktori gimnazija, poput Aleksandra Andrejića iz Prve beogradske gimnazije, ističu da je smanjenje broja izbornih predmeta pozitivna promena. On naglašava da je ideja o projektnoj nastavi dobra, ali da je potrebno pronaći ravnotežu. Sličnog stava je i Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, koji smatra da je reforma sprovedena traljavo i da je neophodno unaprediti organizaciju nastave.
Roditelji i nastavnici se slažu da trenutni sistem dovodi do preopterećenja učenika. U prvim i drugim razredima, đaci često imaju sedam časova dnevno, a povremeno i devet, što stvara dodatni stres. Časovi iz izbornih predmeta, koji se ponekad organizuju u suprotnim smenama ili čak online, dodatno otežavaju situaciju.
U ponudi izbornih predmeta, učenici su imali mogućnost da biraju između raznovrsnih tema, ali se čini da su ocene iz ovih predmeta često nerealne, jer se većina učenika suočava sa lako dostupnim peticama, što ne odražava stvarno znanje.
U svetlu ovih promena, prosvetne vlasti su pod pritiskom da reformišu gimnazijske programe kako bi se smanjilo opterećenje na učenike. Ove reforme su neophodne kako bi se stvorilo zdravije obrazovno okruženje koje će omogućiti učenicima da se razvijaju bez prekomernog stresa.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
