U utorak, 3. novembra, građani Sjedinjenih Američkih Država će izaći na birališta kako bi izabrali novi sastav Kongresa i 36 guvernera saveznih država. Ovi međuizbori, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, predstavljaju ključni trenutak za aktuelnu administraciju Donalda Trampa, čiji je rejting u poslednje vreme opao na najniži nivo.
Na ovim izborima birači će odlučivati o svim 435 mesta u Predstavničkom domu Kongresa, kao i o trećini članova Senata – 35 od ukupno 100. Pored toga, građani će birati nove guvernere u 36 saveznih država. Mandat kongresmena traje dve godine, dok senatori ostaju na funkciji šest godina. Osim članova Kongresa i guvernera, glasači će imati priliku da izaberu zakonodavce na nivou saveznih država i lokalne zvaničnike.
Republikanci se suočavaju s izazovom očuvanja vlasti u zakonodavnom domu, dok demokrate teže pobedi u oba doma Kongresa. Prema trenutnim anketama, demokrate imaju prednost. U Predstavničkom domu potrebno je obezbediti 218 mesta za većinu; trenutno republikanci imaju 218 poslanika, dok demokrate broje 214.
U Senatu se bira po dva člana iz svake savezne države bez obzira na broj stanovnika. Ove godine bira se 33 senatora kroz redovni izborni proces, uz vanredne izbore na Floridi i u Ohaju zbog popunjavanja mesta koja su ranije zauzimali Marko Rubio i Džej Di Vens. Republikanici trenutno imaju većinu sa 53 senatora naspram 45 demokrata.
Kongres SAD ima ključnu ulogu u usvajanju zakona koji važe za celu zemlju. Predstavnički dom odlučuje o zakonodavnim predlozima koje Senat može da blokira ili odobri. Ukoliko demokrati osvoje većinu na ovim izborima, to bi moglo značajno ograničiti Trampovu sposobnost da sprovodi svoju unutrašnju politiku.
Demokratama su potrebna tri dodatna mesta u Predstavničkom domu i četiri u Senatu kako bi preuzeli kontrolu nad Kongresom. U slučaju da odnos snaga bude izjednačen (50 prema 50), republikanac Džej Di Vens zadržava pravo odlučivanja.
Prema rečima Toda Belta, profesora političkog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington, pobeda demokrata mogla bi značajno da uspori Trampovu administraciju: „Ako demokrate osvoje jedan od domova, svi zakonski predlozi koji se tiču finansiranja državnih aktivnosti biće potpuno zaustavljeni.“ Istovremeno se ističe da je od 1946. godine stranka predsednika SAD obično gubila prosečno oko 26 poslaničkih mesta tokom izbora na sredini mandata.
Pravo glasa imaće oko 210 miliona Amerikanaca na ovim međuizborima. Kalifornija prednjači sa najvećim brojem registrovanih glasača (23,2 miliona), a slede Teksas (17,4 miliona) i Florida (13,6 miliona). Zajedno ove tri države čine oko četvrtinu svih registrovanih glasača.
Iako tradicionalno izlaznost tokom međuizbora nije tako visoka kao prilikom predsedničkih izbora – prosečna izlaznost iznosi oko 42% – očekuje se da će ekonomska situacija biti ključni faktor koji će uticati na odluke birača ovog puta. Visoke cene goriva izazvane sukobom između SAD-a i Irana dodatno su opteretile Trampovu popularnost među biračima.
Predsednik Tramp pokušava da umiri javnost tvrdeći da su visoke cene privremene te da će pasti kada sukobi prestanu. S druge strane, demokrate ga optužuju za neispunjena predizborna obećanja o smanjenju troškova života i okončanju ratova.
Bez obzira na ishod izbora, čak i ako demokrate osvoje oba doma Kongresa neće imati potpunu kontrolu jer Tramp ostaje predsednik sa pravom veta koje može koristiti protiv zakona koje donese Kongres.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
