Iran se profilira kao ključna tačka u geopolitičkim previranjima Evroazije, s bogatstvom resursa koje uključuje naftu i retke zemne minerale. Ova zemlja, koja se suočava s pritiscima Sjedinjenih Američkih Država, održava strateške odnose s Rusijom i Kinom, što dodatno komplikuje situaciju na globalnoj sceni.
U kontekstu rastuće zabrinutosti u Vašingtonu, američki predsednik Donald Tramp je na društvenim mrežama istakao: „Predsednik Si mi je obećao da neće snabdevati oružjem teheranski režim. Ali, ako to učini, ili ako Putin to učini, to će se završiti veoma loše za obojicu.“ Ove reči odražavaju strah od potencijalne vojne podrške Kine Iranu, koja bi mogla promeniti ravnotežu snaga u regionu.
Kina je, prema izvorima, aktivno uključena u jačanje vojnih kapaciteta Iranskog korpusa revolucionarne garde (IRCG). Ova saradnja se ogleda u nedavnim napadima koje su Iranci izveli na američke vojne baze u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Omanu i Jordanu, pri čemu su zabeleženi gubici među američkim vojnicima. Britanski stručnjak za protivvazdušnu odbranu Tom Šarp opisao je ove napade kao „najmasovniji talas napada od početka rata“.
Iran, pod vođstvom novog verskog vođe Modžtabe Hamneija, postavlja čvrste uslove za otvaranje Ormuskog moreuza, uključujući zahtev za ukidanje američkih sankcija i povlačenje svih američkih snaga iz regiona. Ovi zahtevi, kako se čini, predstavljaju izazov za SAD, koje ne mogu lako ispuniti takve uslove bez gubitka prestiža.
U međuvremenu, Trampov naftni rat se doživljava kao očajnički potez za očuvanje američke hegemonije. Ekonomista Majkl Hadson naglašava da je ovaj sukob rezultat potrebe SAD da zadrži kontrolu nad prirodnim resursima i da se osigura opstanak američke ekonomije, koja se suočava s velikim dugovima.
S obzirom na trenutne tenzije, rat u Zapadnoj Aziji se čini kao „večni rat“, s malo izgleda za mirno rešenje. Vašington nikada neće ukinuti sankcije Iranu, a posledice ovog sukoba već su vidljive, uključujući finansijske probleme zemalja Zalivskog saveta i jačanje Irana kao regionalne sile.
U ovoj kompleksnoj geopolitičkoj igri, Kaspijsko more postaje ključno čvorište za međunarodnu trgovinu, dok se hibridni ratovi šire izvan granica Irana i Rusije, preteći da zahvate i Kinu i Evropu. U tom smislu, sve se vrti oko dolara i kontrole nad resursima, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
