Ekonomski odnosi Srbije i Kine: Perspektive i izazovi
U dosadašnjim analizama ekonomske saradnje između Srbije i Kine, pristup Peking je bio pragmatičan, fokusiran na tržišne mehanizme i ostvarivanje profita. Da bi ove veze postale dugoročne i održive, neophodno je pružiti veći prostor manjem partneru.
Kina, zahvaljujući velikom suфициту u spoljnoj trgovini, usmerava značajna finansijska sredstva na subvencije, infrastrukturna ulaganja i istraživanje i razvoj, ali i na strane direktne investicije i kreditiranje inostranih vlada.
U prethodnim godinama, pokušaji Kine da osnaži unutrašnju potrošnju nisu doneli željene rezultate. Iako je privreda zabeležila impresivan rast, zemlja nije uspela da stvori potrošačko društvo koje bi se moglo uporediti sa onim u razvijenim zapadnim zemljama. U suštini, nizak prihod po glavi stanovnika, koji je neposredno iznad svetskog proseka, predstavlja prepreku za brži rast životnog standarda, a mnogi analitičari smatraju da se Kina nalazi u „zamci srednjeg dohotka“.
Svega 2.000 kompanija sa većinskim kineskim kapitalom posluje u Srbiji, a prvih 20 među njima zapošljava skoro 75% od ukupno 27.000 radnika. Vodeće kompanije iz Kine, posebno u rudarskom i građevinskom sektoru, igraju ključnu ulogu u srpskoj ekonomiji.
S obzirom na sumu direktnih stranih ulaganja iz Kine, koja se procenjuje na više od sedam milijardi evra u razdoblju od 2016. do 2025. godine, najviše sredstava ulaže se u rudarske i građevinske projekte. Primersi kompanija poput Zijin, koja se bavi eksploatacijom bakra, i HBIS Group, koja upravlja železarom u Smederevu, ilustriraju kako kineski investitori oblikuju ekonomski pejzaž Srbije, iako se suočavaju sa izazovima, poput kvota na čelik postavljenih od strane EU.
Osim formalnih investicija, postoje preduzeća koja su zapravo pod kontrolom kineskih investitora, kao što je Linglong, poznati proizvođač guma. Iako se navodi da je kompanija registrovana u Holandiji, pravi vlasnički odnosi su daleko složeniji.
U kontekstu nedavnih kontakata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i nastojanja Evropske unije da redefiniše svoje odnose sa kineskom ekonomijom, očekuje se prilika za Srbiju da preispita i unapredi svoje ekonomske veze s Kinom. Sporazumi o strateškom partnerstvu i slobodnoj trgovini mogli bi biti prilika za povećanje učešća domaćih preduzeća u lancima snabdevanja.
Važno je da se poveća kapacitet domaćih mikro, malih i srednjih preduzeća da učestvuju u projektima koje vode kineski investitori. Kineski pristup ekonomskoj saradnji mora da se izmeni kako bi se obezbedila održivost odnosa na duge staze.
Zainteresovanost za ulaganja koja donose dodatu vrednost, umesto isključivo resursno intenzivnih, može obezbediti Srbije bolju ekonomsku poziciju i omogućiti kvalitetnije uslove rada u skladu sa evropskim standardima.
S obzirom na sve navedeno, neophodno je raditi na jačanju geopolitičkog ambijenta koji favorizuje slobodnu trgovinu i međunarodne investicije, dok bi EU trebala dugoročno razmotriti svoje ekonomske strategije. Gledajući napred, globalni ekonomski odnosi mogli bi se razvijati u pravcu međusobne koristi, ukoliko se prepoznaju komparativne prednosti svake zemlje i usklade interesi svih aktera.
Izvor: srpskikompas.rs
