Reakcija na Odbacivanje Optužbi o Hibridnom Ratu između Crne Gore i Srbije
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, osudio je nedavnu reakciju Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore. Ova izjava odbacila je navode predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, o hibridnom ratu koji Crna Gora navodno vodi protiv Srbije, kao i ulogu određenih medija iz Crne Gore tokom obojene revolucije u Srbiji.
Knežević je izrazio zabrinutost zbog načina na koji se u Podgorici govori o dobrosusedskim odnosima, navodeći da su te izjave kontradiktorne činjeničnom stanju. On je istakao da Crna Gora priznaje nezavisnost Kosova, više puta je glasala protiv Srbije na međunarodnim forumima, a istovremeno se suočava s problemima koji proizlaze iz delovanja kriminalnih klanova, koji često deluju i u Srbiji.
„Kako možete očekivati dobrosusedske odnose kada ste priznali 14% teritorije Srbije, izvezli dva najznačajnija kriminalna klana, a svakog vikenda se nalazite u Beogradu? To se može samo u Ministarstvu spoljnih poslova“, izjavio je Knežević.
On je, sa dozom ironije, otvorio i tema broda „Jadran” i položaja Boke Kotorske. Postavio je pitanje šta bi se desilo ako bi Srbija zahtevala povratak broda ili priznavanje Boke Kotorske. „Sigurno bi reagovao NATO, kao što je to učinio prošle godine“, dodao je Knežević.
Ova izjava došla je nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore, kojim rukovodi Ervin Ibrahimović, izjavilo da su tvrdnje iz Srbije „neosnovane i neprimerene”. U saopštenju se navelo da Srbija često koristi ovakve izjave u trenutku kada Crna Gora besprekorno teži članstvu u Evropskoj uniji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se Beograd nije mešao u unutrašnje stvari Crne Gore, dok je Podgorica svojim delovanjem, kao što je priznavanje Kosova, direktno ugrozila teritorijalni integritet Srbije. „Nismo mi remetili njihova unutrašnja pitanja. Oni su oduzeli deo Srbije. Njihovo je da se drže međunarodnog prava, što nisu učinili“, izjavio je Vučić.
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore dodatno je naglasilo da ovakve izjave ukazuju na nesposobnost nekih političkih struktura da prihvate realnost da region čine suverene i međunarodno priznate države, a ne prostori koje treba vraćati bilo kakvim imaginarnim političkim centrima. U saopštenju se podseća na referendumski proces, kroz koji su građani Crne Gore obnovili svoju nezavisnost.
Iako Crna Gora teži ka multietničkom i građanskom društvu, postoje otvorena pitanja u vezi sa pravima srpske manjine i statusom srpskog jezika u zemlji. Ova rasprava ponovo je pokrenuta i osvetljava složene odnose između Crne Gore i Srbije, kao i pitanja identiteta i prava koju Srbi uživaju u Crnoj Gori.
Ministarstvo je na kraju naglasilo da je Crna Gora, kao članica NATO-a, jasna u svojoj spoljnoj politici i da teži održavanju dobrosusedskih odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju i realnosti, dodajući da vreme treba usmeriti ka budućim reformama i integraciji u Evropsku uniju.
Izvor: www.novosti.rs
