Predsednik Matice srpske Dragan Stanić je na samom početku pozdravio sve prisutne i istakao da kultura knjige jeste od najveće moguće važnosti, a tu gde je kultura knjige tu je i svet biblioteke, pa i Biblioteke Matice srpske kao jedne od dveju srpskih nacionalnih ustanova ovoga tipa. Srpska kultura kao i Matica srpska se stoga ponose kako Narodnom bibliotekom Srbije iz Beograda, tako i Bibliotekom Matice srpske iz Novog Sada kao i čitavim lancem ustanova u bibliotečkom sistemu na celom srpskom kulturnom prostoru.
Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, održao je Besedu o knjizi i biblioteci: Obeležavam lep datum – dva veka Matice srpske i njene biblioteke. Izuzetan dan za našu kulturu, naš narod, našu državu. Verujem da će, još dugo, dugo, Biblioteka Matice srpske istrajavati u časnoj misiji knjige. I kao tradicionalno knjigohranilište, u kojem se oseća ukus i miris knjiga, i kao moderna institucija kulture, koja ide u susret novim komunikaciono-informacionim tehnologijama. Povratak knjizi, u dehumanizovanom i dehristijanizovanom svetu, bio bi dragocen za sve nas, rekao je, između ostalog, upravnik Radulović.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković naglasila je da će Pokrajinska vlada i dalje ostati pouzdan partner svim ustanovama koje čuvaju našu baštinu i stvaraju uslove za nova znanja. Podrška kulturi, obrazovanju i nauci nije samo obaveza prema prošlosti to je svakako naša kolektivna odgovornost prema budućnosti.
Ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković uz čestitke dobitniku, ukazao je na veliki značaj Biblioteke Matice srpske rekavši da je ostala dosledna svom prvobitnom pozivu, da bude čuvar pisane reči i pouzdan oslonac nacionalne kulture.
Na Dan Biblioteke uručena je Nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“, koja je ove godine pripala književniku Blagoju Bakoviću, jednom od vodećih i najnagrađivanijih srpskih pesnika.
Blagoje Baković je u svojoj besedi rekao: „Kada sam ugledao moju prvu knjigu, nisam znao ni da je to knjiga, niti mi je iko pominjao njenog autora i izdavača. Kroz pesme te knjige gazio sam bosonog, po njenim stihovima tek kasnije, kada sam počeo da dodirujem knjige sa koricama, kojima su se nazirali i znali autori, video sam i osetio da su sve druge knjige, ustvari prepisane iz ove prve i jedine knjige najvećeg i jedinog Pesnika, čijim stihovima je, kako bi pesnik rekao umnim sjemenom nasijana čitava vasiona. Dakle, prva knjiga je otvorena knjiga zemlje i neba, livade i šume, vidljivog i nevidljivog, u kojoj sam i sam neki zarez ili tačka. Druga knjiga je ona bezbrojna knjiga koju sam čitao povodom ove prve knjige. I treća knjiga je knjiga koju sam se usudio da zapisujem, nagovoren ovim prvim dvema knjigama. I sledeća je ova Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“.
Nagradu „Zlatna knjiga“ čine povelja, plaketa, okrugli sto o delu dobitnika i zbornik radova s okruglog stola. Povelja i plaketa su dobitniku uručene tokom svečane akademije u čast Dana Biblioteke, a okrugli sto će biti održan u novembru ove godine, nakon čega će biti objavljen i zbornik radova.
Dan Biblioteke Matice srpske održava se na dan kada je 1864. godine doneta odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad. Ovogodišnja proslava je protekla naročito svečano.
Ovim povodom prikazan je film pod nazivom „Trag“, koji je režirao Mihajlo Obrenov. Autor scenarija je Violeta Mitrović, a urednik Selimir Radulović.
Tokom svečanosti uručene su i Zahvalnice Biblioteke Matice srpske – Olgi Rudolf, Svetlani Vučković, Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ iz Leskovca, Narodnoj biblioteci Trebinje i Srpskoj čitaonici u Irigu.
U kulturnom programu učestvovao je hor Karlovačke bogoslovije, glumica Ivana Žigon, dok je program vodila Dragana Jovanović. Proslavu su uveličale brojne zvanice iz našeg javnog i kulturnog života.
Mićin: Već dva veka ovde se sabira znanje i čuva svest o našem poreklu
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin prisustvovao je obeležavanju Dana Biblioteke Matice srpske.
„U godini kada sa ponosom obeležavamo dva veka postojanja Matice srpske, jednog od stubova našeg kulturnog i nacionalnog identiteta, Dan Biblioteke Matice srpske ima poseban značaj. Puna dva veka u Biblioteci Matice srpske je sabirano znanje, i čuvana svest o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Ovo je mesto gde je srpska reč preživljavala kada je bila progonjena i uzdizala se kada je narod imao snage da je ponovo izgovori gromkim i punim glasom. Dva veka trajanja nisu samo puki broj, to je obaveza, čast i zavet. Zavet da knjiga bude štit, da kultura bude oslonac i da identitet ne bude predmet zaborava, već izvor narodne snage. Biblioteka Matice srpske je čuvar našeg jezika, naše pismenosti i našeg pamćenja. Ona je jedan od najčvršćih stubova našeg grada. Bez nje, Novi Sad ne bi bio ono što jeste, grad knjige, grad kulture, grad koji je s razlogom poneo ime Srpske Atine. Neka nam Matica ostane orijentir stremljenja kulturnog delovanja i riznica istinskih vrednosti naše nacije“, poručio je gradonačelnik Mićin.
Maja Gojković: Biblioteka Matice srpske temelj je nacionalnog i kulturnog identiteta
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković obratila se danas na svečanosti povodom obeležavanja Dana Biblioteke Matice srpske, najstarije srpske biblioteke koja čuva više od četiri miliona publikacija na više od 100 svetskih jezika.
„Biblioteka Matice srpske je autentični čuvar našeg pamćenja, svedok vekovnog stvaralaštva i riznica znanja u kojoj su sačuvani ključni tragovi istorije, jezika i književnosti na ovim prostorima. Zahvaljujući tome, ova biblioteka, zajedno sa drugim ustanovama kulture od nacionalnog značaja, s punim pravom smatra se jednim od nezamenljivih elemenata i vezivnih tkiva ukupnog nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda“, izjavila je predsednica Gojković na svečanosti.
Kako je istakla, kroz generacije naučnika, književnika, studenata i istraživača, Biblioteka Matice srpske bila je i ostala mesto susreta znanja, ideja i misli.
„Uloga Biblioteke prevazilazi okvire jedne ustanove kulture. Ona je temelj obrazovanja, podsticaj naučnom radu i neizostavni deo čitavog kulturnog života našeg naroda“, istakla je predsednica Gojković.
Gojkovićeva je podsetila na to da Matica srpska i njena biblioteka imaju veliki značaj za AP Vojvodinu, jer, kako je rekla, dolaskom Matice srpske u Novi Sad, naš grad je dodatno učvrstio svoju poziciju kao jedno od najvažnijih središta srpske kulture.
„Zahvaljujući Matici i njenoj biblioteci, Novi Sad je postao grad knjige, nauke, prosvete i duhovnosti, a AP Vojvodina se još više prepoznala kao prostor u kome se neguju vrednosti znanja, tolerancije i kulturnog dijaloga“, izjavila je Maja Gojković.
„Pokrajinska vlada ostaće pouzdan partner svim ustanovama koje čuvaju našu baštinu i stvaraju uslove za nova znanja, jer podrška kulturi, obrazovanju i nauci nije samo obaveza prema prošlosti, već i odgovornost prema budućnosti“, naglasila je Gojkovićeva.
M. D.
