U poslednjih nekoliko meseci, trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade doživeli su značajnu eskalaciju, koja je dovela do uvođenja novih carina. Ova situacija predstavlja presedan, s obzirom na to da je Vašington prvi put u 80 godina aktivirao član 338 Zakona o carinama iz 1930. godine, koji omogućava predsedniku da uvede carine kada utvrdi da druga država diskriminiše američku trgovinu.
Nove mere se razlikuju od prethodnih jer se ne mogu zaobići čak ni robom koja je u skladu sa sporazumom o slobodnoj trgovini CUSMA, što je do sada bio sigurnosni ventil za kanadske izvoznike. Kanadski premijer Mark Karni je oštro reagovao na ovu odluku, nazivajući je „pogrešnom procenom“ i okrivljujući Trampovu administraciju za slom pregovora usled „neekonomskih“ i „nepravednih“ zahteva. On je najavio da će Kanada od 8. septembra uzvratiti „dolar za dolar“.
Protivmere koje Kanada planira obuhvatiće čelik, mlečne proizvode, kućne aparate, poljoprivrednu opremu, celulozu, papir i elektroniku. Karni je jasno stavio do znanja da se oseća napadnutim, rekavši: „U ratu ste kad vas napadnu. Mi smo napadnuti.“
Ova trgovinska napetost počela je već 20. januara 2025. godine, kada je Tramp potpisao memorandum kojim je zatražio procenu „nezakonitih migracionih tokova i tokova droge“ iz Kanade, Meksika i Kine. Dve nedelje kasnije, uvedene su carine od 25% na kanadsku i meksičku robu, kao i 10% na energente, što je formalno opravdano proglašenjem vanrednog stanja zbog krijumčarenja fentanila i ilegalne imigracije.
Ubrzo nakon toga, Otava je uzvratila carinama na robu vrednu 30 milijardi dolara, koje su se u roku od tri nedelje proširile na 155 milijardi. Trampova retorika bila je jednako oštra, a premijera Džastina Trudoa je nazvao „guvernerom“, sugerišući da bi Kanada mogla postati 51. američka savezna država. Ova pretnja suverenitetu izazvala je talas nacionalnog besa u Kanadi, što je doprinelo povratku Liberalne stranke na vlast početkom 2025. godine.
Tokom 2025. godine, carine su se širile sektor po sektor, a pravosudni sistem SAD-a delimično je ograničio Trampovu politiku, poništivši deo najoštrijih carina. Vrhovni sud SAD-a je u februaru 2026. godine presudom 6–3 potvrdio da se Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima ne može koristiti za ovakve opsežne carinske mere.
Iako su odnosi između dve zemlje stalno bili napeti, trgovinski rat je postao opipljiva ekonomska stvarnost. Kanada je pretrpela veće gubitke, s obzirom na to da oko tri četvrtine njenog izvoza ide u SAD. U prva dva meseca 2026. godine, kumulativni gubitak radnih mesta iznosio je 109.000, dok je stopa nezaposlenosti u 2025. godini iznosila 6,8%.
Sektori koji su direktno pogođeni carinama, poput aluminijuma i čelika, zabeležili su značajne padove u proizvodnji. Nova analiza ukazuje na to da bi gubitak povlašćenog pristupa tržištu mogao dovesti do gubitka blizu 90.000 radnih mesta i dodatnog rasta nezaposlenosti.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju na mogućnost strukturnog preusmeravanja kanadske trgovine dalje od SAD-a prema Evropi, Aziji i Kini. Izvoz robe izvan SAD-a porastao je za 36% od 2024. godine, što sugeriše da bi čak i u slučaju primirja, stari model ekonomske integracije mogao biti trajno oslabljen.
S obzirom na sve ove okolnosti, sledeći ključni datum je 8. septembar, kada stupaju na snagu kanadske protivmere. Očekuje se da će Vašington odgovoriti novim pritiscima, a analitičari smatraju da bi ovaj krug mogao biti drugačiji od prethodnih, s obzirom na to da Karni otvoreno govori o ratu, a ne o privremenom nesporazumu.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: nportal.novosti.rs
