Napetosti između SAD-a i Kube nakon optužnice protiv Raula Kastra
Napetosti na relaciji Sjedinjene Američke Države – Kuba dodatno su eskalirale nakon što je u Vašingtonu podignuta optužnica protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra. Američki državni sekretar Mark Rubio izneo je tvrdnju da Kuba predstavlja ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, navodeći da se na njenoj teritoriji nalaze ruske i kineske obaveštajne agencije. Na ovu izjavu usledio je žestok odgovor kubanskog ministra spoljnih poslova, Bruna Rodrigesa, koji je Rubia optužio za provokacije koje bi mogle dovesti do vojne agresije i za lažno predstavljanje Kube kao države sponzora terorizma, sa željom da izazove ekonomski i društveni kolaps.
S obzirom na ovaj razvoj situacije, Moskva i Peking su osudili američku odluku o gonjenju Kastra, ocenjujući da se radi o aktivnostima koje su blizu nasilju prema Kubi.
Pitanja o budućnosti kubanskog vođstva
Raulov unuk, Raul Giljermo Rodrigez Kastro (41), nedavno se pojavio na javnim događajima sa trenutnim kubanskim predsednikom Miguelom Dijazom Kanelom, izazivajući spekulacije o njegovoj mogućoj ulozi u vođstvu zemlje koja se suočava sa pritiscima iz SAD. Ova pojava usledila je nakon glasina da je Rodrigez učestvovao u tajnim pregovorima sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, mimo zvaničnih kanala kubanske vlade. Mnogi analitičari veruju da bi Rodrigez Kastro mogao postati značajna figura u slučaju promene vlasti.
U kontekstu trenutne situacije, analitičari identifikuju tri moguća scenarija za budućnost Kube ukoliko komunistička vlast, koja traje već 66 godina, popusti pod rastućim pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa. Prvi scenarij podrazumeva vojnu intervenciju i svrgavanje režima u Havani, što podseća na venecuelanski model. Ova opcija privlači pažnju SAD kao mogućnost da se okonča dugogodišnja izražena dominacija revolucionarne dinastije na Kubi, uz jasnu poruku preostalim socijalističkim vladama.
Međutim, stručnjaci ističu da bi hapšenje Raula Kastra imalo značajnu simboliku, ali minimalan uticaj na samu strukturu vlasti, s obzirom na njegovu trenutnu marginalizovanu poziciju. Pored toga, postoji mogućnost gerilskih otpora od strane lokalnog stanovništva.
Foto: Tanjug/AP/Johan Nilsson
Alternativno, drugi scenarij uključuje dogovorenu tranziciju, sličnu venecuelanskoj, gde bi SAD pokušale da pronađu pragmatične lidera unutar kubanske vlade radi postizanja dogovora o reformama, bez potpunog rušenja postojećeg sistema. Treći, najgori scenarij, ukazuje na potpuni ekonomski i unutrašnji haos. Kuba trenutno se suočava sa najtežom ekonomskom krizom od raspada Sovjetskog Saveza, pritisnuta naftnim embargom i nestašicama osnovnih dobara.
Kubanska vlada ne uspeva da obezbedi osnovne namirnice, lekove, gorivo i električnu energiju, što dovodi do višesatnih restrikcija u snabdevanju. U slučaju da vlasti ne popuste pod pritiskom, situacija bi mogla dovesti do masovnih unutrašnjih nemira, protesta i potpunog sloma društvenog poretka, i to bez spoljne vojne intervencije.
Dok Rubio iznosi tvrdnje da je Kuba prihvatila stotinu miliona dolara američke pomoći, Rusija obećava svoje bezrezervno podršku zemlji. „Rusija će pomoći Kubi dok SAD vrše pritisak na tu ostrvsku državu“, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova, Marija Zaharova.
„Nova ograničenja Bele kuće protiv kompanija iz trećih zemalja koje posluju na Kubi predstavljaju poslednju rundu političkog pritiska Vašingtona, čiji je cilj ekonomsko gušenje Kube,“ dodala je Zaharova.
Izvor: www.novosti.rs
