Projekat izgradnje gasne elektrane snage oko 500 megavata predstavlja mnogo širu temu od same proizvodnje energije, postavljajući ključno pitanje: kako će Srbija obezbediti gas u narednim godinama.
Stručnjak za energetiku, Željko Marković, u gostovanju na Radio-televiziji Srbije, ukazao je na to da bi ova elektrana mogla doprineti do 10% ukupne proizvodnje struje u Srbiji, pružajući tako značajnu podršku domaćem energetskoj sistemu.
Ekonomska novinarka Ružica Vranjković podvukla je da trenutni kapaciteti za snabdevanje gasom nisu dovoljni i da će se o njihovom proširenju morati ozbiljno razgovarati.
Tokom razgovora u jutarnjem programu RTS-a, Marković je naglasio da bi ovaj značajan projekat, koji je dogovoren tokom predsedničke posete Azerbejdžanu, mogao da doprinese stabilnosti celog energetskog sistema u Srbiji. „Reč je o velikoj elektrani koja bi bila od suštinskog značaja ne samo za proizvodnju struje, već i za grejanje građana Niša“, dodala je Vranjković.
Marković je takođe ukazao na to da efikasnost gasnih elektrana zavisi od načina njihove upotrebe. U Evropi, na primer, gasne elektrane rade do 70% vremena zbog visokih cena gasa, što direktno utiče i na cenu struje.
Prema rečima stručnjaka, elektrana kod Niša bi mogla proizvoditi između dva i tri teravat-sata godišnje, što bi predstavljalo do 10% ukupne proizvodnje struje u Srbiji.
Pristup gasu – ključno pitanje
Gas potrebni za elektranu mogao bi biti iz Azerbejdžana, ali se postavlja pitanje o dovoljno kapaciteta za transport. Vranjković je podsetila da Srbija ima postojeći ugovor sa Azerbejdžanom, no trenutni kapaciteti su ograničeni.
„Razgovori o povećanju kapaciteta će sigurno biti vođeni, posebno u svetlu planiranja izgradnje nove elektrane“, izjavila je Vranjković.
Azerbejdžan ima ugovor sa Evropskom unijom o povećanju isporuke gasa do 2027. godine, što dodatno otežava situaciju sa trenutnim kapacitetima. Ipak, stručnjaci veruju da će Azerbejdžan, uz svoje investicije u Evropi, obezbediti potrebne količine gasa za ovu elektranu.
Marković je dodao da postoji tehnička mogućnost za povećanje uvoza gasa, pri čemu trenutni kapaciteti interkonektora iznose 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, dok se trenutno koristi samo oko 400 miliona. „Uz izgradnju elektrane, potražnja bi mogla porasti na milijardu“, rekao je Marković.
Diverzifikacija snabdevanja i regionalna saradnja
Kako bi se obezbedilo sigurnije snabdevanje gasom, potrebno je jačati regionalne veze. Bugarska je najavila proširenje kapaciteta interkonektora između Sofije i Niša, što bi značilo gotovo 80% povećanje kapaciteta.
O važnosti diversifikacije snabdevanja razgovaralo se i u Atini, gde je ministarka energetike istakla da Srbija uskoro može doći do LNG gasa iz Grčke. „Što više pravaca dotoka gasa imamo, to ćemo smanjiti cenu za Srbiju,“ naglasila je Vranjković.
Stručnjaci takođe ističu da Srbija računa na LNG terminale u Grčkoj kao važan izvor snabdevanja, a Vranjković je dodala da je neophodno ubrzati izgradnju interkonektora kako bi se obezbedilo veće količine gasa.
Uticaj geopolitike na cenu gasa
Marković je upozorio da trenutna cena gasa od oko 50 evra po megavat-satu delimično zavisi od globalnih dešavanja i da su geopolitika i ponuda ključni faktori u obrazovanju cena. „Što više puteva imamo za snabdevanje, to će Srbija imati veće mogućnosti za niže cene,“ dodao je Marković.
Pregovori o vlasničkoj strukturi NIS-a
U isto vreme, Srbija vodi pregovore o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije. Vranjković je istakla da se očekuje odgovor od MOL-a u vezi sa ponudom koju je dala država, dok Marković sumnja u brzo rešenje, ukazujući na to da bi moglo potrajati više nego što je predviđeno.
Osnovno pitanje ostaje kako zaštititi interese Srbije u pogledu rane rafinerije i snabdevanja domaćeg tržišta, s obzirom na to da MOL već ima nekoliko rafinerija koje mogu uticati na rad rafinerije u Srbiji.
Izvor: www.b92.net
