Suočavanje sa Prevarama u Kilometraži Polovnih Automobila
U Srbiji, kao i u zemljama Evropske unije, vozači se često susreću sa problemima vezanim za lažno prikazivanje pređene kilometraže na polovnim automobilima. Ova pojava predstavlja ozbiljan izazov prilikom kupovine, ali bi uskoro mogla da dobije rešenje putem novih evropskih propisa.
Prošle nedelje, Odbor za transport i turizam Evropskog parlamenta usvojio je izmene zakona koji se tiču tehničke ispravnosti vozila, a među najvažnijim tačkama je borba protiv manipulacija vezanih za smanjenje pređenih kilometara. Očekuje se da će novi akt biti usvojen u svim evropskim institucijama do kraja godine, nakon čega će uslediti implementacija.
Iako Srbija nije članica EU, očekuje se da će naša zemlja imati koristi od ovog sistema. Kada EU uspostavi međusobnu povezanost nacionalnih baza podataka, trgovci će imati otežanu mogućnost „čišćenja“ istorije vozila prilikom izvoza. Iako Srbija ne će biti direktno umrežena, podaci iz evropskih registara biće dostupni velikim platformama za proveru vozila, čime će potrošači u Srbiji imati priliku da unose broj šasije u svrhu provere istorije automobila.
Svake godine naša zemlja uvozi između 120.000 i 150.000 polovnih automobila, a vraćanje kilometraže predstavlja jedan od najčešćih oblika prevara u ovom segmentu. Na taj način, potrošači bave se finansijskom zabludom, jer su cene automobila veštački povećane, što kasnije rezultira višim troškovima održavanja. Istraživanje renomirane kompanije koja analizira istoriju polovnih vozila ukazuje na to da ova prevara Srbiju košta više od 421,8 miliona dinara godišnje.
Na primer, kada Srbiji kupite automobil sa lažiranom kilometražom, u proseku plaćate 6,6% više nego što je realna vrednost vozila. U slučaju prosečne cene automobila od 1,2 miliona dinara, to može značiti da kupac nesvesno plati dodatnih 80.000 do 100.000 dinara više.
Cilj EU je zatvaranje pravnih i tehničkih „rupa“ koje omogućavaju prevarantima da manipulišu brojačima tokom izvoza polovnih vozila. Centralizovani digitalni sistem za praćenje istorije vozila postaviće obavezu servisnim radionicama da evidentiraju kilometražu prilikom svakog značajnijeg servisa, dok će proizvođači modernih vozila morati da automatski šalju podatke u centralne registracije.
Petar Živković, generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara, smatra da su namere EU da se suzbije prevara u vezi sa kilometražom pozitivna vest i za tržište Srbije. On ističe da manipulacije sa pređenim kilometrom ne utiču samo na finansijsku stranu, već i na bezbednost vozila.
Živković naglašava da su kupci često bez mogućnosti da precizno utvrde stvarnu kilometražu, te se oslanjaju na stručnjake ili specijalizovane platforme za čekiranje istorije vozila.
Do sada su najčešće primene prevara uključivale smanjenje pređene kilometraže za čak 200.000, a propisi EU mogli bi da obezbede da na osnovu poslednjih servisa u matičnoj zemlji, brojač bude „zaključan“ i time znatno otežali mogućnost daljnjih prevara.
Od 2028. godine, očekuje se puna primena novih evropskih propisa, koji će doneti strože regulative i jasno definisane dokumentacije za izvoz polovnih vozila. Time će se zaštititi kako potrošači u Srbiji, tako i tržište polovnih automobila u celini.
Izvor: www.novosti.rs
