Danas se obeležava pojava Časnog krsta u Jerusalimu
Na današnji dan, 357. godine, dogodila se jedna od najznačajnijih fontana hrišćanske vere — pojava Časnog krsta iznad Jerusalima. Ovaj događaj, koji se desio u devet sati ujutru tokom Svetih Pedesetnica, označava trenutak kada su mnogi nevernici prihvatili veru u Hrista.
Pod carskom vlašću Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojava Časnog krsta iznad Golgote bila je spektakularna. Osvetljen svetlošću koja je nadmašivala sve drugo, taj krst je delovao veličanstvenije od sunca i najlepših duša. U tom trenutku, narod — kako vernici tako i nevernici — ostavio je svoje svakodnevne obaveze i u tišini posmatrao ovo nebesko znamenje.
Dvostruko važan značaj ovog događaja ogledao se u brojnim ljudima koji su se obratili pravoslavlju, ostavljajući svoje jeretičke stavove. Pojava Časnog krsta bila je izravno povezana s nasleđivanjem carskog prestola od strane Konstancija, koji je bio poznat po svojim jeretičkim uverenjima. Suprotno njemu, građani Jerusalima su se okupili u crkvi, slaveći ime Isusa Hrista.
Nevernici i svi oni koji su sumnjali u Hristovu božanskost, bili su ispunjeni stidom pri pogledu na nebesku manifestaciju. Ova pojava je dokazala da je hrišćanska vera istinita, izvorna i potvrđena Božjom milošću, delovanjem Svetog Duha i brojnim čudima.
Deo narodnog običaja vezanog za ovaj dan podrazumeva posmatranje noćnog neba. Gledajući u zvezde, ako se uoče četiri zvezde raspoređene poput krsta, veruje se da će se ispuniti počinjene želje. Takođe, preporučuje se uzdržavanje od ženskih poslova poput šivenja ili vezivanja tijekom večernjih sati.
Ovaj događaj ostavlja dubok trag u kolektivnoj svesti i verovanju ljudi, ukazujući na snagu i lepotu hrišćanske tradicije, koja se nastavlja prenositi s generacije na generaciju.
Izvor: www.novosti.rs
