Srpsko ovčarstvo se suočava sa ozbiljnim izazovima koji su se nagomilavali tokom godina. Problemi poput neisplativosti prodaje vune i drastičnog smanjenja broja muznih ovaca postali su svakodnevica za mnoge stočare. U ovom kontekstu, udruženja stočara ističu da bi uz adekvatnu podršku države ova grana poljoprivrede mogla postati ekološki i ekonomski održiva.
Tradicionalno, ovčarstvo je predstavljalo siguran izvor prihoda kroz jagnje, mleko i vunu. Međutim, trenutna situacija pokazuje da je za mnoge stočare proizvodnja postala gubitak. Sirova ovčija vuna se često baca na smetlišta ili u reke, čime nastaje ozbiljan ekološki problem. Stočarska udruženja upozoravaju da bi uz stratešku podršku države ovaj otpad mogao postati visoko tražena sirovina.
Osim toga, srpski ovčari se suočavaju sa velikim logističkim izazovima. Drastičan pad broja muznih ovaca, posebno u Vojvodini, kao i komplikovana birokratija na lokalnom nivou dodatno otežavaju situaciju. Strog evropski propisi takođe prete zatvaranjem tradicionalnih izvoza.
Pozitivna vest za stočare je nedavna odluka države da pašnjaci pripadnu isključivo njima i da se zabrani njihovo preoravanje. Ipak, primena ove odluke na terenu je spora zbog neodgovornosti lokalnih uprava i inspekcija. Stočari apeliraju na vlasti da im omoguće korišćenje zelenih površina kojima upravljaju javna preduzeća.
Tržišna matematika trenutne situacije jasno ukazuje na razloge zbog kojih ovčari odustaju od proizvodnje. Kilogram sirove vune otkupljuje se po ceni od samo 35 dinara, dok usluga šišanja jedne ovce košta između 400 i 450 dinara. Prosečno grlo daje oko dva do tri kilograma vune, što znači da stočari beleže gubitak od najmanje 300 dinara po ošišanoj ovci.
Ekonomska neodrživost dovela je do toga da vuna izgubi status robe i postane balast koji farmeri spaljuju ili bacaju, uprkos tome što se radi o prirodnom materijalu koji zahteva mnogo vremena za razgradnju u prirodi.
Kritična situacija nije zaobišla ni sektor mlekarstva. Prema podacima Udruženja odgajivača ovaca „Čokanska cigaja“ iz Sanada, trenutno postoji samo pet farmera u Vojvodini koji muzu ovce, a većina njih posluje u južnom Banatu. Izmuzivanje ovaca je fizički zahtevan posao bez ekonomskog motiva, što dovodi do prelaska stočara isključivo na tov jagnjadi.
Da bi se sprečio dalji negativni trend, ovo udruženje predlaže konkretne mere nadležnima: državnu premiju za ovčje mleko u iznosu od 60 dinara po litru te organizovano sakupljanje i odlaganje vune finansirano iz sredstava lokalnih samouprava za zaštitu životne sredine.
Rešenje problema sa otpadnom vunom već postoji na jugu Srbije. Stočarska zadruga iz Bujanovca uspešno je završila ispitivanja tehnologije koja sirovu ovčju vunu prerađuje u visokokvalitetno organsko đubrivo u obliku peleta. Ovo đubrivo sadrži do 10 procenata azota i niz korisnih minerala te zadržava vlagu u zemljištu dok postepeno otpušta hranljive materije.
Međutim, tehnologija zahteva da vuna bude mlađa od dve do tri godine kako bi zadržala ključna nutritivna svojstva. Testiranja su uspešno obavljena i zadruga ima tehničke uslove za pokretanje pogona; sada se čeka odgovor nadležnog ministarstva o finansijskoj pomoći.
Prema rečima Đure Cvijanovića, jednog od stočara koji pokušava organizovati otkup između Vojvodine i juga Srbije, samo sa područja Potisja godišnje bi moglo biti izvoženo čak 50 vagona vune.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
