Sjedinjene Američke Države i Evropa rade na zajedničkom mirovnom planu koji bi mogao da okonča sukob u Ukrajini, dok se situacija na terenu i dalje komplikuje. Analiza Dejvida Ignatijusa iz Vašington posta ukazuje na to da je promena stava američkog predsednika Donalda Trampa prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom ključna za razumevanje trenutne dinamike.
Tramp je pre više od 18 meseci nazvao Zelenskog slabićem, ali se sada protivi njegovim napadima na ruske rafinerije. Ovaj preokret kulminirao je nedavnim sporazumom o dizel motorima sa Moskvom, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg slabljenja sankcija protiv Rusije koje je Tramp nedavno potpisao. Bela kuća sada razmatra prekid obaveštajne podrške Kijevu, što bi moglo imati ozbiljne posledice za Ukrajinu.
U međuvremenu, američki i evropski diplomati pokušavaju da osmisle paket koji bi zadovoljio potrebe obe strane nakon rata. Cilj ove mirovne inicijative je da se pronađe rešenje koje će omogućiti teritorijalni kompromis, a istovremeno pružiti finansijske i bezbednosne koristi kako Ukrajini tako i Rusiji.
Intenzivni diplomatski napori su se dogodili tokom šestočasovnog sastanka na Floridi, gde su američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof razgovarali sa ukrajinskim zvaničnicima i predstavnicima Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Tokom sastanka postavljen je uslov da Ukrajina prestane sa bombardovanjem rafinerija kako bi se otvorio put ka mirovnom sporazumu.
Trampov zahtev za prekidom napada na ruske rafinerije naišao je na otpor kod Zelenskog, koji smatra da bi to značilo gubitak jednog od ključnih oružja u sukobu. Ipak, evropski diplomati ističu da su ukrajinski napadi značajno uticali na rusku ekonomiju.
Prema informacijama iz Vašington posta, plan mirovnog sporazuma uključuje četiri ključna stuba: obnovu Ukrajine uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija, bezbednosne garancije od SAD-a i evropskih država u slučaju ponovnog ruskog napada, ekonomski sporazum između Rusije, Ukrajine i Evrope kroz energetske projekte te prekid vatre duž trenutne linije fronta.
Ova linija fronta predstavlja izazov jer se stalno menja usled borbenih dejstava. U svetlu teških gubitaka s obe strane tokom sukoba koji traje već više od godinu dana, postoji pritisak za postizanje dogovora koji bi mogao doneti mir regionu.
Dok evropski lideri izražavaju nezadovoljstvo zbog Trampovog sporazuma o dizelu koji krši sopstvene sankcije protiv Rusije, oni ostaju posvećeni diplomatskim naporima vođenim od strane Kušnera i Vitkofa. U ovom trenutku ključno pitanje ostaje kako će izgledati budući odnosi između Ukrajine i Rusije nakon potencijalnog mira.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
